Na osnovu argumenata koje ljudi nude kao negativne u kontekstu NATO, vidimo, zapravo, da je mišljene kreirao narativ koji sadrži jako puno, a da budem blag, u najboljem slučaju neprovjerenih informacija. I onda, mi smo skloni, kao eto, dešavalo se šta se dešavalo 90-ih, NATO je imao vojnu akciju protiv Srbije, odmah samim tim percepcija ljudi je više sklona tome da bude negativna prema NATO savezu, prihvatiće bilo koju informaciju, polu informaciju, čak neistinu koja potkrepljuje taj njihov stav radije negi da se uopšte bave provjerom šta je istina, a šta nije.

Sarajevo

04.06

Pa bio je i II svjetski rat pa danas sjede zajedno francuski predsjednik i njemačka kancelarka. Jer, šta bi značilo to da su oni i dalje protivnici? Značilo bi da čekamo ko će jednog momenta biti naoružan i krenuti ponovo u rat. Pa upravo posle tih užasnih dešavanja ljudi treba da iznađu načine kako da se približe i da se to nikada ne ponovi.

FPN

Beograd

04.38

Najveći problem toga nije negativan stav prema NATO-u nego je najveći problem toga što ne postoji objektivna debata o tome. Problem je zapravo u tome što u društvu koje tako razmišlja ne može ni da se stvori debata o tome, šta su to pozitivne, šta su to negativne strane članstva u NATO-u, na koji način treba uopšte o tome razmišljati.

BRKAN Udruženje građana

Sarajevo

04.59

Inače, za sve odgovorne funkcije čovek bi trebao da pribavi dokument koji se dobije od policije i suda da krivično nije gonjen. Inače, ako je krivično gonjen on ne bi trebao da dobije u javnom prostoru neko značajno mesto, posebno poslanik. Poslanik je izuzetno velika čast. Skupština ili parlament su u stvari svetilište politilčke vlasti. Tu se donose zakoni. Ako čovek koji je osudjen, ja naravno neću da kažem da on nije izdržao tu kaznu, znači on je izdržao tu kaznu, ali je osudjen i on ne bi trebao da se pojavi u javnom životu. To govori, faktički, da mi nismo neke stvari rešili kako treba.

FPN

Beograd

16.13

Sećate se Arkana, čoveka koji je bio po svetskim poternicama, optuživan za raznorazna nedela, on je bio poslanik, znate. Znači nešto nije u redu, nešto nismo dobro zakonski regulisali, ili, s druge strane, prosto neke zakone nećemo da prihvatimo, ne poštujemo ih. Jednostavno, ne primenjujemo ih.

FPN

Beograd

17.05

Ja od svojih roditelja želim da me modeluju, od svojih nastavnika želim da me modeluju, od svojih političara želim da me modelujete kakav gradjanin želite da ja budem. Ako želite da buden ratni zločinac, fine. OK. Ostavite ljude unutar skupštine. Ako želite da budem humanista i neko ko je progresivan i vodi neke lijepe humanističke ideje, onda ne može. To je onda ideološki odredjeno društvo.

«Step by step»

Sarajevo

20.36

Od 90-ih godina čini nam se da nas upravo te tradicionalne verske zajednice i njihova interpretacija sve više razdvajaju umesto da nas na neki način dodatno spajaju. Ali ono što jeste problem kod mladih jeste da se medjusobno jako malo razumeju kada su u pitanju različite verske zajednice i da jako malo, za razliku od onog perioda možda pre 90-ih godina kada se o tome na neki način i pričalo i znalo se mnogo više, mnogo više su se medjusobno poznavali, čini mi se da u ovom trenutku dolazi do te neke vrste nedovoljnog razumevanja drugog i drugačijeg.

ĐUKANOVIĆ Centar za

Spoljnu politiku

07.25

Ja sam mislio da smo davno shvatili da je religija jedna individualna kategorija koja ima svoju instituciju. Ali ta institucija mora da bude takva da ne ugrožava nikakav taj autonomni prostor drugih institucija i drugih dogmi. Jer, ovo što ja govorim je dogma. Isto kao što je etno-nacionalitet i čitava priča dogma. Ovo su borbe dogmi, da se razumijemo.

«Step by step»

Sarajevo

07.58

Recite vi meni da li postoji ijedan autentičan prostor za mladog čovjeka da udje u XXI stoljeća i ovih godina u potpunosti drugačije. Više nemaš šta učiti iz historije. Učio si revolucije i onda kreneš da praviš revolucije na Balkanu u ovoj ili onoj varijanti, kreneš na proteste u Sarajevu i vidiš da sistem, za razliku od prije 50, 100 godina, je tako sebe, on je naučio iz historije da se zabetonira sa svih strana i onemogući ti bilo kakav vid revolucije, osim onaj na koji računa. A to je grafiti, Fejsbuk. I Fejsbuk je jedan strašni neprijatelj revolucije na Balkanu. Ta jedna doza kojom se ti istreseš putem Fejsbuka, pa si OK, to je nešto na što sistem računa. To što ti razbiješ prozor, uradiš grafit, to sve sistem računa. I neki se ne obazire na to jer je to način da tu agresivnost, ne agresivnost nego tu poletnost mladalačku pustiš, i kad ona prodje ne ostaje zapravo ništa. Ostaje samo mladost koja je potpuno neupotrebljiva. Jer revolucije nema, ne može je biti u ovim okvirima, mladi se ne slušaju, najiskrenije ih ne vidimo kao partnera bilo kakvog ravnopravnog i to je pretužna činjenica.

«Step by step»

Sarajevo

12.23

Facebook

To je u stvari problem svih problema. Mi dobijamo vesti onako kako nam ih vlasti plasiraju, a mi imamo neku poluepsku, poluimaginarnu sliku šta i kako mi imamo lidere i srpske i kosovske, albanske, koji prosto, kako bi ti rekao, privedeni u Briselu da nešto potpišu, ali sve drugo što oni rade, njihova retorika, nimalo ne doprinosi izgradnji mira.

04.23

Kosovo

Mislim da je Kosovo, i narod na Kosovu, bez obzira s koje strane dolazio žrtva trenutnih političkih igara koje postaju sve agresivnije i sve jače.

04.46

Izloženost drugom i drugačijem je zapravo jedini put u poboljšanje cijele te situacije i mslim svaka vrsta izloženosti, najbolja je ona licem u lice i personalna izloženost preko interneta, izloženost putem bilo kakve vrste komunikacije, izloženost putem putovanja u treće države. Isto tako taj Albanac i Srbin s Kosova ako se nadju, ja sam bio milion puta u situaciji da se nadju u trećoj državi, Sloavčkoj, Americi, bilo gdje, Brazilu, će vrlo brzo naći zajednički jezik. Mislim da je izloženost pravo rješenje. Naš problem je što na jednu “Perspektivu” ima milion drugih skupova koji dijametralno suprotno rade u glavama tih mladih ljudi.

07.08

Različitost

Na odnose u Mitrovici izuzetno utiču reči koje dolaze, ustvari ponašanje i odluke koje dolaze iz Beograda i Prištine i verujem da u stvari ljudi koji žive u Mitrovici imaju mnogo manje, to nest imali bi mnogo manje problema kada bi bili na neki način pušteni da samostalno donose odluke, da funkcionišu onako kako mogu i onako kako žele, a ne da im Beograd i Priština u stvari nameću odredjenu vrstu kako ponašanja tako i medjuljudskih odnosa.

FPN

Beograd

09.06

Ako se pokažete kao relevantna snaga i pomaknete barem jedan kamičak, slijedeći put političari će vidjeti da vi njima ne predstavljate samo jedan prostor za manipulaciju, nego im predstavljate u stvari smetnju da rade ono što su radili na način kako oni to žele.

Dem. Inicija.

11.37

Mislim da je putovanje i razmena iskustava ključna za pomirenje, za dobre odnose, za upoznavanje drugih kultura i za prevazilaženje svih prepreka i problema. Ipak, ako imamo jedno društvo u kome imamo problem da ljudi ne mogu da putuju deluje da ta zatvorenost u stvari podstiču etničku distancu i udaljavanje ljudi, odnosno nikakva zajednička iskustva koja ih mogu dovesti do potrebe za zajedničkim životom.

FPN

Beograd

13.03

Emocija straha proizilazi iz toga što ne znam. To je legitimno. Ono što nije legitimno da neko u tom sistemu nije ubezbjedio upoznavanje jedni drugih.

21.21

Strah

U ovom usnulom društvu, čak i kad se pojavi neki mladi pojedinac, mladi čovek koji teži nekim promenama, aktivira se princip “ne talasaj” koji dolazi prvenstveno od roditelja koji možda iz straha da, ili iz potrebe da zaštite svoju decu, uče ih da je u ovom društvu potrebno ne isticati se. Društveno okruženje se na taj način obrušava na pojedinca, demontira njegovu žeju ili potencijal da izazove promene u okruženju i na taj način ga vraća u mediokritetsku ravan svakodnevnice.

KOVLJEVIĆ

FPN

Beograd

08.50

Mislim da je to jedan od indikatora koliko mi zapravo ne verujemo našim institucijama, sistemu i medijima. Jer, mi zapravo ne dobijamo nikakve zvanične i tačne informacije da li su ove bezbednosne pretnje, odnosno ove priče neko je nekog silovao, migrabnti su izvadili pištolj i opljačkali kuću, da li su one tačne. Ako jesu tačne mi gradjani to moramo da znamo zato što moramo da znamo koliko je naša bezbednost ugrožena, a ako nisu, isto tako moramo da znamo da to nije tačno jer sve te priče, poluproverene informacije stvaraju plodno tle za izlive nasilja, mržnje i netrpeljivosti.

«GAJP»

BEOGRAD

11.11

Koliko god mi vervali za sebe da smo suoper tolerantni, otvoreni, mislim da ipak ne reagujemo dobro na različlitost.

VUKOV

11.37

Što se novaca tiče, to je klasična priča BiH, novac se jednostavno proguta. Kako dodje u BiH, a naše institucije su, jeli, veliki majstori u tome kako da novac koji je namijenjen za bilo šta ne dodje tamo gdje treba da dodje i onda se jednostavno stvari ne dogadjaju. A opravdanje je uvijek tu. Novac sigurno postoji iz razloga što su druge države, posebno Evropska unija, vrlo spremne da finansijski riješe problem da ne bi imale problem kod sebe, u svojim državama sa tim istim brojem ljudi.

13.31

Pomoć EU

Korupcija

Ljudi nisu odgovarali za mnogo strašnije stvari koje su radili u ovoj državi. Zašto bi odgovarali za nekoliko miliona koje su uzeli? To je potpuno legitimno pitanje. Ali pitanje koje zahtjeva jedan ozbiljan sistem transparentnosti i kontrole.

14.22

Korupcija

Osobi treba da se zadovolje minimum egyistencijalne potrebe da bi ona bila korisna za neko društvo kad joj postaje bitno da se samoostvari i doprinese na neki način. A ovde su nas doveli da mi apsolutno nemamo bazu zadovoljenu i to je svaki dan bavljenje vrlo površnim stvarima. A onda su nas toliko zaokupirali svojim životima i politikom da ja treba da se bavim time gdje su pare, i tim zašto je rupa na putu i tim zašto je zagadjen zrak, zašto ima toliko migranata, zašto i tako dalje, i tako dalje. Nismo svemoguća biča.

15.34

Korupcija

Znam da je jedna faza poslijeratna bila, “idi po znanje”, nas su roditelji slali po znanje, a sad te šalju po papir i to su potpuno dvije konstrukcije različite. Jedan je da odeš, da se vratiš kao funkcionalno biće, a drugi da uzmeš papir i sa njim budeš kompetitivan na ovom tržištu, ovakav kakav je.

18.51

Odlazak

U svakom gradu, svaki narod ima ljude koji su pokvareni. I to je normalno, donekle. Samo je stvar u tome da li ćemo naići na ljude koji su dobri i koji vam žele pomoć ili na ljude koji su, koji traže korist. Nažalost, u našoj su državi na vlasti koji žele korist za sebe i ne misle na ostale ljude. I zbog toga, zbog vlasti dolazi do podjeljenosti u našem narodu. Zato što jedan čovjek će cijeli narod dovesti u opasnost zbog sebe i zbog svojih interesa.

06.04

Političari

Niko od nas ne bi trebao da se zamara sa takvim stvarima, a ne pogotovo mi vršnjaci da se medjusobno svađamo i osuđujemo samo zato što neko slavi Božić, neko slavi Bajram i ostalo. Mislim da stvarno nema potrebe da mi kao mladi ljudi vodimo borbe oko nečega što se dogodilo bog zna prije koliko godina.

07.12

Naravno da nisam zadovoljan rezultatima izbora jer isti ljudi su na ovoj političkoj sceni od kraja rata. Samim tim ne može jednostavno biti bolje. Jer, doveli su državu na samo dno Evrope, dobro svijet baš ne bih rekao, ali Evrope sigurno. Takva situacija u državi je jednostavno nedopustiva.

10.22

Smatram da je ovdje jako prisutno nasilje prema ljudima koji nisu isti kao mi i koji u sve ono u šta mi ne vjerujemo.

12.57

Nasilje

Kod nas, trenutno, najveća mržnja se ispoljava prema članovima LGBT populacije. Dakle, naše društvo je jako konzervativno i ima osjećaj da naši ljudi ne prihvataju ono s čim nisu upoznati.

13.39

Ovdje, zaista, ako idemo poštenim putem nema napretka. Uvjerenja političkih partija se ne poklapaju sa mojim uvjrerenjem. Jer, u politici je najvažnije vlast, novac ili da se, tako da kažem, uhljebiti u neki posao, ili neku kancelariju dok obični ljudi skupljaju mrvice i skupljaju otpatke po kontejnerima.

17.21

Uvodjenje vjeronauke u srednje škole zapravo nas vraća, kako da kažem nazad u prošlost. Smatram da bi više trebali da učimo o nauci, o tome kako da unaprijedimo civilizaciju, a ne da se stalno vraćamo na isto i vrtimo u krug.

19.04

Religija

Cijeli se današnji svijet bazira na informatici, a mi se vraćamo na vjeronauku. Mislim da je to dosta apsurdno i jednostavno se upropaštava potencijal nas mladih.

19.48

U gimnaziji ima često primjera gdje nam profesori nameću svoje mišljenje i mi ne možemo imati svoje mišljenje. To jest, ako ga kažemo, nije priznato, dakle, neće se računati kao dobar odgovor. I tako nas nekako nazadaju, i ne možemo se izjašnjavati svoje stavove i onda u budućnosti, kad odrastemo, i kad budemo zreli ljudi, kad su budemo trebali boriti za svoje stavove i prava nećemo moći zato što su nas u školi učili da postoji samo jedno mišljenje i da se toga treba držati.

22.50

U Prijedoru, uglavnom je vršnjačko nasilje zasnovano na nacionalizmu. Djeca u Prijedoru se, uglavnom, vredjaju na osnovu toga ko je drugačiji, ko je, naprimjer, musliman, ko pravoslavac ili katolik. I to je strašno, mi nismo generacija koja bi trebala da se mrzi. Ne vidim razlog zašto bi se mi mrzili.

02.42

Pokušate da to promjenite nešto i onda vas tamo dočekuju u nasrnu na vas, kako fizički tako i psihički. I poslije toga, dan za danom, dan za danom, a niko ne pokušava, osim roditelja ako imate sreću kao ja, da vam pruže pomoć. Čak i vlast, jer su bili upućeni u to. Niko ništa.

04.03

Je li bitno da li si ti žensko ili muško ako se nasilje dešava u krugu škole. Ja ne znam jel vam se svima treba crtati da postoji pedagoško-psihološka služba, da postoji direktor, da postoji hiljadu profesora, kojima vi možete otići i reći, hej, znate kako tamo ispred škole, oko škole tamo se tuku, ona zlostavlja njega, on nju. Vi morate shvatiti da morate takve stvari da prijavljujete. Jer, ako budemo svi govorili ja sam muško šta se imam petljat, ja sam žensko šta se imam petljat. Pa kad jednog dana neko bude silovan, ili ubijen, kad se nešto bude desilo sa našim vršnjacima onda će bit “pa kako sam se ja u to mogao petljat”.

05.28

Rat jeste vanredno stanje ali nije stanje u kojem nije ljudski da se neko napadne, bilo ko, žena muškarac da se na njega nasrne.

11.00

Što se tiče BiH kao države, baš zbog toga što smo podijeljeni ja je lično ne mogu osjećati kao svoju državu. Jer, mene neko dijeli prema nekim granicama koje u suštini ne postoje, prema entitetu, prema mojoj pripadnosti, etničkoj pripadnosti i stavili su me u okove takozvane Republike Srpske ili ti još gore entiteta BiH. BiH nikako ne mogu prihvatim kao jednu sasvim normalnu državu koja može da funkcioniše.

13.35

Meni se narod sviđa u toj državi. Narod je stvarno ekstra. Oni koji su na vrhu te države ne svidjaju mi se. Oni sve prave to mržnju medju nama, dijele nas i to, ali to ne treba narod da slijedi tu podijeljenost.

14.49

U tom se vidi koliko se crkva, u slučaju Republike Srpske miješa u te državne poslove. Često vidimo na televiziji kako se politički, to jest svjetovni vrh sastaje sa duhovnim. Ja iskreno smatram da jedna država koja nije sekularna srlja u propast. Sem jel, Vatikana. Ali, ove ostale bile bi poželjno da su sekularne, kao Holandija, Blegija i neke te svjetske sile, da.

18.15

Po meni je u prirodi čovjeka razmnožavanje prije svega i nisam pristalica odobravanja istospolnih brakova.

21.31

Što se tiče istopsolnih brakova, ja podržavam to, ja podržavam ljubav u svakom obliku, naravno u tim nekim dozama normale. Medjutim, nemam ništa protiv. Podržavam druga koji je rekao ono što se dešava iza zatvorenih vrata ne želim, medjutim, niko ne treba da ulazi u to. Medjutim, ja iskreno nisam pristalica parade, na primjer. Jer, ne treba sad nešto paradirati sa tim.

22.09

Iskreno, meni je svejedno kako se zove taj skup granica unutar kojih ja živim sve dok imam mogućnosti za dobar život i svoja prava.

06.28

Istorija treba ostati istorija. Ne kažem da treba biti zaboravljena. Istorija se treba pamtiti, ali ako želimo da napredujemo trebamo na neki način to staviti po strani i da pokušamo da napravimo nešto bolje.

06.50

Iskreno smatram da etnički heterogene sredine imaju prednost nad etnički homogene i da zapravo to bogatstvo nacije i kulture predstavlja u stvari bogatstvo jedne države jer bi mi na taj način mogli da iskoristimo beneficije od sve jedne strane, od sve jedne nacije. No, medjutim, kod nas se svaka pozitivna strana nekako definiše kao negativna i uvijek smatram da su te nacionalne odrednice i podjele zapravo sredstvo politike da čovjeku i narodu skrene pažnju sa bitnih stvari sa kojima se naša država suočava i uvijek se vraćamo na temu nacija, a u stvarnosti sva tri naroda propadaju.

07.50

Mladost je optimizam, mladost je vedrina, mladost su planovi, mladost je nešto što je najljepši dio života. Pta se ovjde može vidjeti? Ovdje se može vidjeti najblaže rečeno zabrinutost. Da ne kažem strah. To oni koji su odgovorni za takvu emociju, kad se strah stavlja u prvi plan zausta bi se trebali zamisliti.

14.50

Strah

Ne može se govoriti o vrijednostima nečega, a te vrijednosti ne staviti u koleraciju sa onim što nisu vrijednosti, ono od čega se čovjek mora ograditi ako govorim o bilo kojem sistemu vrijednosti. Nažalost onaj dojam koji mi se u ovoj emisiji nameće jeste zabrinutost, bezperspektivnost, strah i odlazak.

17.20

Strah

Šta da ljudi misle o ovoj zemlji ukoliko mladi ne žele da promjene, oni ne žele, oni ne mogu da promjene. Niko ih ne uči da treba nešto da mijenjaju kako bi to bilo bolje društvo, perspektivnije društvo, bogatije društvo u kome će imati zaposlenje, u kojem će vladati moralne norme koje su svima njima prioritetne. Dajte, puno znam, dajte da mi se to znanje valorizuje, dajte da bez štele se zaposlim, dajte da imam izbora, dajte da ne moram mrziti onog drugog i drugačijeg, dajte da budem potpuno slobodan. To, ukoliko ih tome nauči porodica, škola, religijski službenici, mediji, onda je to persoektiva, onda je to budućnost tih ljudi. Niko ih tome ne uči na pravi način. Ili tek dotiče na jednoj mjeri, da mi to hoćemo ali oni drugi to neće. Pa kako da onda jedni pored drugih da žive ako ih uče da taj drugi neće. To ga otprilike već uči tako «ne, s njima toga nema, a bez njih mi ćemo to i to ostvariti, to će biti tako i tako.»

19.10

Strah

Mi i kod mladh ljudi stvaramo dojam da je najvažnije živjeti od ove četiri godine do one četiri godine, od ovih izbora do onih izbora. Da bez tog lidera mi propadamo da stvaramo vođe, da stvaramo naciju, da oni čuvaju od nekog drugog te iste ljude ne nudi viziju, gdje smo za 5 godina, gdje smo za 10 godina, gdje smo za 15 godina. Naprotiv, stvaraju dojam da svi iza leđa drže fige, da neiskreno, potpuno neiskreno govore, da imaju skrivene planove, od otcjepljenja, od raspada, od stvarnja unitarne BiH, od ovoga, od onoga. Nema realnih planova za budućnost za koje bi se mladi ljudi mogli uhvatiti. Ne mogu se uhvatiti za lažna obećanja, za neiskrenost, dok se drže fige u džepovima, dok se govori jedno, a misli se na drugo.

21.26

Definitivno, u školi nas niko dosada, barem mene, nije učio, nije govorio da budem drugačiji, da je to nešto dobro. Uglavnom, nama u školama, uče nas da budemo svi isti, da se utopimo u tu jednu istu masu.

04.47

Škole baš suprotno rade, pokušavaju izbaciti tu kreativnost, da budemo drukčiji i to.

08.03

Mnogi profesori ne priznaju kad radi se nešto na drugi način. Kad pokušate na svoj način riješiti neki problem, i to. Jer, treba biti striktno unutar te kutije, da kažem, kako su oni zadali. I samim tim, samo prave ovce od ljudi koji će biti podložni svakom sistemu.

08.58

Mislim da su usko povezani i da je konkretno kod nas u Republici Srpskoj, svi znamo da RTRS uvijek priča najbolje o poziciji, o opoziciji pljuje kolko god može i iskreno, to je za mene kao državljanina BiH i RS sramno jer se krše te neke osnovne ljudske norme i sloboda štampe i govora. Oni to ne rade samo preko medija. Oni to rade i kad zapošljavaju ljude, i na svim mogućim poljima života oni opstruišu našu svakodnevnicu.

12.21

Novinari koji iznose neko drugo shvatanje, mišljenje i promišljanje često meta napada. I to ne samo verbalnih već i fizičkih. A takodjer kad bi se stvaralo udruženje, i jesu se stvarala udruženja koja su htjela da procijene to kolektivno razmišljanje, njihove sve akcije, svi radovi su se zapravo definisali tom nekom sintagmom da su remetili javni red i mir. I mislim da je stvarno žalosno što ne možemo mi mnogo toga promijeniti jer se uvijek služimo tim nekim zakonima koji uvijek idu na ruku vladajućima te stoga smo mi u nekoj čahuri i ne možemo se iz nje iako izvući.

13.10

Ja smatram da je to velika greška roditelja koji tebi dođe i sjedne te pred sebe i priča ti o ratu. Prije svega, to je najveća greška roditelja jer roditelji ne bi trebali da djeci, pogotovu u XXI vijeku, mi koji nemamo dodira s tim, da oni sjednu tebe i pune ti glavu, kako je on imao traume u ratu, ko je koga ubio, ko je ovo ko je ono. To je, ja smatram da je to pogrešno. I tako se stvara mržnja medju vršnjacima.

20.00

Ako mi sami kažemo neki stav, i ako čvrsto stojimo iza toga, i ne pokleknemo bez obzira koliko god neko pričao da smo mi u krivu, da to nije tako kako mi kažemo, ako se mi i dalje borimo za svoj stav, takve reakcije će nestati nakon nekog vremena.

07.36

Ja msilim da je dobro, treba da udjemo u EU, jer različiti krediti, ne krediti nego bonusi koje će dati oni našmi poljoprivrenicima da se ljudi ponovo vraćaju na selu da proizvode za ovu zemlju da se zdravo hranimo.

16.14

Da li će Crna Gora biti prva članica EU od ovih zemalja istočnog Balkana, ja mislim da smo na dobrom putu. Ja mislim da je to dobra stvar. Drug je rekao da mi nemamo vojsku. E, pa samim ulaskom u NATO, mi smo ušli u NATO, a samim ulaskom u NATO taj problem se smanjio. Znači dobili smo vojnu pomoć drugih zemalja. Kada su prošle godine izbili požari, cijelo ovo brdo iza vas je gorjelo, tu su dolazili avioni iz drugih zemalja EU, odnosno članice NATO-a i oni su pomagali da se to ugasi. To se brzo završilo.

17.40

NATO

Mislim da to sklapanje brakova izmedju dvije vjere samo stvara neku nepotrebnu tenziju i svadju izmedju dvije porodice. Zato što tradicija jedne porodice, evo daću primjer Muslimana i jedne naše porodice, pravoslavaca, mislim, ja bih se držao svoje tradicije. Moja žena bi se držala svoje tradicije i tu bi se odmah pravila neka tenzija i svadja nepotrebna. Tako da mislim da bi se svako trebao držati svoje vjere. Ljubav je bitnija od religijskog identiteta, ja isto razmišljam, možda sad na moje roditelje. Možda na njihove roditelje. Možda bi njihovim roditeljima smetalo što bi se ona prilagodila mojim tradicijama. Možda bi mojim roditeljima smetalo kad bih se ja prilagodio njenim tradicijama.

19.34

Što se tiče selektivnog abortusa mislim da je to totalno pogrešna stvar jer je to potpuna diskriminacija prema ženskom rodu i mislim da žene koje podržavaju selektivni abortus, da te žene prije svega ne poštuju sebe, a samim tim i svoje majke jer je to po mom mišljenju jako besmislena stvar.

21.33

Ja dolazim iz mješovitog braka, tata mi je iz Bosne, majka mi je iz Crne Gore. Mislim kako vrijeme prolazi, odmiče se rat i sve to, mislim da postaje sve manje bitnije da li je neko muslimanske vjeroispovjesti ili pravoslavne jer ako smo mi mogli da živimo prije rata ne znam zašto sada ne bi smo mogli da živimo.

22.08

brakovi

Postoje ljudi sa različlitim nacijama i vjeroispovjesti i svi moramo da poštujemo ljude i da ih gledamo, kao osobe, kao takve osobe, a ne da ih gledamo po vjeroispovjesti ili po nacijama ili po materijalnim odnosima.

23.17

Ne slažem se sa selektivnim abortusom niti da je žena u teškoj situaciji kad muž utiče na nju. Mislim da žena bira sama s kim će da bude u braku. Ako je ona izabrala muža koji više voli mušku od ženske djece mislim da tu ima i njene krivice.

04.11

Naravno da ne podržavam ni polnu diskriminaciju jer poznajem mnoge žene koje su danas čak i uspješnije nego muškaracci i smatram da ništa nije nemoguće.

04.46

žena

Nasilje u porodici je na ovim područjima itekako izraženo, ali mi ne znamo za primjere zato što u našem društvu je sramota da se to pokaže i zato što žene ćute i ne govore drugima i strah ih je da se prijave, što ih je strah da ne izgube muža, strah ih je da ih drugi neće podržati. Ja mislim da to nije u redu. Mislim da bi žena trebala da traži neku pomoć ali, takodjer, razumijem zašto bi to bilo strašno za njih.

05.23

Slažem se da je nedovoljna prosvjećenost što se tiče prijava tih situacija policiji. Prvenstveno, što postoji taj stereotip šta će drugi reći, kako će drugi znati, kako će okarakterisati tu porodicu kao neusjelu, da nisu ostvarlili neku idealnu zajednicu i samim tim nastaje neki problem koji može vrlo lako da se riješi. Mislim da nasilnici nisu dovoljno dobro kažnjeni jer sve to zavisi koliko ste politički opredjeljeni, koga imate u pravosuđu, nekih povoljnosti.

07.04

Malo sam emocionalna na ovu temu zato što sam ja imala iskustva sa nasiljem. I malo me je pogodilo zato što nikad se niko nije setio da nešto kaže, ne bih rekla miliciji, ili mojim roditeljima, ili profesorici nekoj za nasilje koje se dešavalo meni. Jer su se svi bojali da će ga, ili nju, da će da linčuju ako nešto kažu o tome zato što to nisu ničija posla. A ja smatram ako neko zna da se nešto dešava uvek treba nešto da kaže. Meni je jako teško da pričam o tome. Odmah ću reći zašto. Bila je situacija kad sam rekla par drugarica iz razreda šta se desilo. Medjutim, jedini njihov odgovor na to je bilo da ne trebam da pričam drugima zato što to neko može da zloupotrebi protiv mene. Ja shvaćam šta su htjeli da kažu time, ali mi nisu pomogli.

09.12

Smatram da jesmo saučesnici u nasilju ako ne prijavimo nasilje i ako nemamo neki svoj stav i ako ne pružamo otpor tome. Ako vidimo da neko trpi nasilje, ako ne stanemo uz njega, ako ne damo neku vrstu podrške, i ako mu ne kažemo treba da prijaviš, treba da zoveš, treba da kažeš šta ti se dešava, ako samo ćutimo i odobravamo to, nasilniku to samo daje dodatnu podršku da nastavi sa tim jer ga niko za to ne krivi.

10.58

Kao što nijedna provokacija ne može da opravda nasilje, tako ni nošenje skupog sata ne može da bude provokacija za pljačku, niti kratka suknja može biti provokacija za silovanje. Za nasilje ne postoji opravdanje i ne postoji provokacija. Za nasilnika ne treba da postoji zaštita, za žrtvu ne treba da postoji sramota. Sramota je ćutati i ne reći stop nasilju.

14.13

Imamo taj problem konkretno u državi gde nema veze da li ste za jednu stranu ili za drugu, uvek će vas neko napasti oko toga i nećete imati vašu slobodu da kažete šta oćete, a da nemate posledica.

15.57

U književnosti imamo neke stvari koije su cenzurirane i koje su izdvojene iz našeg gradiva, ili neke stvari koje bi trebalo da znamo o našoj istoriji baš zbog toga da ne bi nešto pogrešno shvatili ili da se nebi neki ljudi osjetili uvrijedjenim ili nešto. Smatram da treba sve da znamo što se tiče nas i šta je bilo prije da bi razumjeli nešto što se sada dešava.

16.18

Sloboda govora

Naprimjer neke priče koje radimo, pripovjetke razne koje radimo izbjegava se da se kaže da smo bili u neprijateljskim odnosima, kako smo ratovali, kako su ovo, kako smo mi radili ono, neke tako stvari se iskjučuju, kako je sve super i sjajno i kako se to dešavalo iz nekih drugih razloga, kako ne treba mi da doživljavamo nikoga, da ne doživljavamo nekoga kao neprijatelja, i ako sad nekoga sretnemo da ne treba da imamo te stereotipe o nekome. A to je bilo u prošlosti i baš treba da naučimo da je to bilo i da to više nije tako.

17.18

Nebitno da li mi učimo istoriju sa interneta ili iz knjiga mi uopšte ne možemo znati koja strana priče je tačna. Jer, istorija je društvena nauka, nauka koja se bazira na pričama. I mi od tih priča koje su drugi ljudi prenosili uvijek će biti nekoliko strana i koliko god čitamo izvore nikad nećemo znati koji je izvor više konkretan nego neki drugi, koji je objektivniji jer će svako da napiše tu neku priču na svoj način šta god da se desilo i svako će imati drugačiji pogled. Tako da mi nikada nećemo moći znati šta je u stvari tačno, a ta nije.

19.01

Ako bi se u narednom periodu nastavilo tako širenje LGBT populacije, nebi postojali normalni brakovi, to nekako ugrožava nas kao…

21.03

Mislim da LGBT populacija uopšte ne predstavlja problem, i da mi na njih ne treba da gledamo kao nekoga ko je drugačiji i na nas utiče negativno. Mislim da je do ličnog mišljenja i ličnog stava kako ćemo da se ponašamo i kako ćemo da orijentišemo našu seksualnost. Mislim da je to naša stvar i da nema potrebe da se to gleda kao problem i kao nešto negativno.

22.14

Oni su ljudi isti kao i mi i samim tim treba da imaju sva prava i svu slobodu koju imaju svi ostali gradjani. Biti član IGBT populacije nije epidemija niti bolest pa da se može širiti sa jednog člana na nekog drugačijeg.

23.25

Smatram da treba da imaju puno pravo, da treba da imaju potpuno slobodu kao i svi ostali ljudi i da upravo zbog toga oni prave parade, zbog ovakvog oprečnog mišljenja da treba da im uskrati ili ograniči sloboda mišljenja, govora i življenja.

23.58

Smatram da LGBT osobe se rode takve kakve se rode i da je to samo jedna od različitosti koje postoje na ovom svijetu i ne trebamo sada mi njih da gledamo drugačijim očima ili da ih osuđujemo. Čak ja podržavam gej parade. Neki su protiv njih ali ja smatram da uopšte ne bi bilo potrebe za gej paradama da oni imaju prava koja zaslužuju.

VANJA

03.52

04.15

LGBT

Problem je to što, da kažem, nismo skloni promjenama i onda sve, bilo što da je drugačije se odbacuje, nismo na to navikli, kao što se tče LGBT populacije. Ukoliko mi vidimo da je neko drugačiji od nas, to je nama odbojno.

DIJANA

07.04

07.21

LGBT

Ne vidim stvarno kakva je, koliko su to njima prava uskraćena. Oni slobodno mogu da šetaju ulicama. Niko im ništa reći, niko ih neće mrko pogledati, samo da se ne oblače, da budu tranvestiti što bi se reklo. Ako hoće da se upišu u školu ne piše vam jeste li gej. Ne piše vam kada hoćete da imate razgovor sa nekim čovjekom za posao, ne piše vam da li ste gej, da li volite muškarce i tako to, ne piše vam na ličnu kartu da li ste gej. Znači, nikakva prava nisu uskraćena. Što se tiče gej oarada to bih zabranio momentalno jer sav taj novac koji se organizuje za te gej parade mogao bi da se da u neke druge svrhe koje su mnogo bolje.

ALEKSAN

DRA

08.03

08.45

LGBT

Mislim da to uopće nije parada ponosa jer ne znam čime se oni toliko ponose uopšte jer ja mislim da je to jedan poremećaj i da to ustvari ti ljudi traže neku pažnju koju na kraju neće dobiti, sigurno.

JOVAN

10.32

10.49

LGBT

Ono što jeste specifično, da, svim ovim društvima su ta djeca nezaštićena, nemaju kome da se obrate. I to je ono što zapravo njih čini još većim žrtvama.

MARIJA AR

NAUTOVIĆ

Novinar

15.10

15.23

Nasilje

To je upravo taj začarani krug i vršnjačkog i porodičnog nasilja u kojem se nama govorimo da šutimo, ako šutimo biće nam boilje, ako kažemo biče nam samo gore. Šta to govori? Govori da nemamo državu koja će da nas zaštiti, i da nemamo sistem koji će da nas zaštiti i da nemamo porodicu i prijatelje koji će da nas zaštite. A prvenstveno da nemamo sistem koji će reći i porodici i prijateljima morate da zaštite svakog ko je žrtva nasilja. Strah je ono što dominira, pogotovu u ovom dobu, znači srednjoškolci, osnovci. Mi ih nažalost učimo da žive u strahu. MI ih učimo time što im govorimo nemoj reći, šuti nek to ostane u porodici, nek to ostane medju prijateljima, mi ih učimo da treba da žive u strahu. Te mlade ljude treba naučiti da nas strah paralizuje. Bilo kakav strah nas paralizuje da ne možemo dalje.

MARIJA AR

NAUTOVIĆ

Novinar

15.35

16.37

Nasilje

TI nastavnici ili profesori koji im predaju bi trebali malo da razmisle na više nije vrijeme u kojima djeca neće propitivati. Imaju apsolutno pravo da propituju i da traže više od njih.

MARIJA AR

NAUTOVIĆ

Novinar

19.10

19.23

Obrazovanje

Ljudi ne prijavljuju nasilje iz dva razloga. Jedan je zato što ne vjeruju policiji, ne vjeruju državi. Znaju da će da prijave tu osobu i ta osoba će samo poći na neki razgovor, ili će ta osoba biti policajac ili prijatelj policajca i oni će ga pustiti doma. Kasnije, taj nasilnik će doći doma i nasrnuti na ženu koja je prijavila to nasilje. I svaka žena se plaši zbog toga. Drugo su predrasude što ljudi misle nisu to moja posla.

ZLATKO

02.08

02.40

Nasilje

Svi znamo po neki primjer, ali kad pričamo o nasilju, pričamo kao da je to nešto apstraktno, što se ne dešava u našoj sredini.

VASILIJE

03.27

03.33

Nasilje

da smo mi odrasli u sredini gdje smo naučeni da, kako da se izrazim, “snitches get stitches”, ljudi koji cinkare bit će povrijedjeni, da kažem. Ali, ne od strane roditelja, od grupe drugova. Tako, ako kažeš da ti se nešto loše desilo, nešto loše će se tebi desiti.

JOVAN

06.00

06.21

Nasilje

Nema point da se nešto prijavi kad niko reagovati na adekvatan način. Kao da dobijaju podršku da nastave da rade to tako što se ne reaguje.

JOVANA

09.16

09.27

Nasilje

Ja mislim da na ovim našim prostorima osobe koje nisu iste seksualnosti, to jest osobe koje su pripadnici te zajednice su gledano na jako loš način od strane ostalih ljudi, uglavnom zato što mi uopšte nismo obrazovani na tu temu. Kao djeca, nas roditelji, niko, ja mislim da niko od naših roditelja nije nas učio šta je to homoseksualnost, kako ti ljudi odrastaju. Mi smo samo naučili, kad neko nešto pomene, to nije dobro, u Bibliji tako ne piše tako da mi to ne bi trebalo da podržavamo. Po mom mišljenju to je skroz pogrešno, niko ne bira kako će se roditi.

IVANA

11.16

11.51

LGBT

Ljudi koji pripadaju LGBT populaciji, oni smatraju, oni žele ljude da nauče da svakog treba prihvatiti ono što oni jesu. Oni svoje dijete neće učiti da bude ni gej, ni lezbijska, ni biseksualac, ni transdžender i bilo šta od toga. Oni če to svoje dijete da vaspitaju kao svaka normalna porodica. I vaspitaće ga da treba da prihvati ono što jeste i neće ga osuđivati radi toga. Zato što su oni cijeli život bili osuđivani.

ALEKSAN

DRA

17.38

18.00

LGBT

Ljudi ne shvataju da je gej parada jedan tip protesta. Ljudi se bore za svoja prava. Ti ljudi nemaju, imaju mnogo manje prava nego mi. Ja ne kapiram ljude koji dođu u poziciju i kažu ostalima, aha, vi to samo radite da bi svetu pokazali, i da bi vi nanosili nama na oči da ste vi članovi LGBT populacije, da bi vi našu djecu pogrešno učili, a da niko nije bio prije, da nije bilo u istoriji takvih protesta i takvih parada ljudi ne bi imali prava. Žene ne bi imale prava, ljudi drugačijih boja ne bi imali prava. Ovo je samo slijedeći korak u tome da svi ljudi budu jednaki.

IVANA

24.11

24.44

LGBT

Općenito ne vidim neku perspektivu u državi tako da želim raditi u nekoj stranoj zemlji gdje su veće plate i gdje je društvo bolje razvijenije psihički i gdje nema riječi o nacionalizmu, gdje nema riječ o ….nacionalizmu.

ADIR

10.11

10.34

Odlazak mladih

Ja lično ne vidim perspektivu u ovom gradu, u Maglaju, zato jer imamo neke četiri firme koje konstantno rade i dobro posluju, ali dobro posluju u vidu robovlasništva. Jer, radnici tu imaju prosječne, minimalne plate od kojih se ništa van osnovnih sredstava može ostvariti, i onda, kao što sam već rekla to je robovlasništvo. Radnici nemaju pravo na godišnje odmore, nemaju pravo na bolovanje i stvarno mislim da ovdje nema neke perspektive.

AJLA

11.09

11.42

Odlazak mladih

Za mene lično je hrabrost ostati ovdje u BiH. Ako uzmemo u obzir da trebamo ovdje porodicu osnivat i živjet od toga onda je hrabrost slati djecu u školu ovdje sa nekom platom, dignuti kredit ovdje, živjeti jednostavno sa niskom platom.

ADIR

13.30

13.54

Odlazak mladih

Ove nove generacije koje tek dolaze, mi, uništavamo taj nacionalizam. Ja se mogu družit sa osobom koja nije moje vjere, koja nije moje boje kože, koja nije iz moje države, nikako mi ne smeta. Meni ne smeta osoba koja…ne znam…koje nisu u potpunosti iste. Nemam problema s tim. To je neka najveća borba koju ja vidim na ovim područjima. Pošto je na ovim područjima uvijek najveći problem bio nacionalizam koji je uvijek podsticao i razvio te probleme koji su danas toliko ogromni. Ti političari koji prave probleme, te stranke, te probleme. To je nastalo kroz nacionalizam, mržnju ljudi. Ako to uspijemo pobijediti, zaista će ova država probujati.

FARUK

13.59

14.34

Nacionalizam

Ja mislim da je riječ “Bočnjaci” novokomponovana riječ tih nekih novih političkih sila pokušavajući uništiti svu našu kompletnu historiju, a naša historija je isprepletena s mnogim civilizacijama. I oni pokušavaju da unište onu staru, srednjovjekovnu Bosnu. Jer, moja država nije “Bošnja” pa da budem Bošnjak. Moja država je Bosna i ja sam Bosanac i Hercegovac i sad dalje svoje vjeroispovjesti i ako dalje.

ADMIR

15.18

15.54

Bošnjaštvo

Ja mislim da u BiH sad, za sad, nemamo perspektivu, jer je veoma siromašna zemlja, a i sama politika ništi zemlju. Ja ću nakon školovanja najvjerovatnije ići vani, to jest preko granice, tj. Austriju. Jer ovdje, u našoj školi ja nemam praksu, a mašinski sam tehničar. Nakon školovanja neću ništa znati raditi što se tiče te struke.

ELDIN

17.46

18.15

Odlazak mladih

Mislim da je glavni problem nizak standard života u BiH koji onda poslije toga stvara nacionalizam. Znači, ne može vjeroisovjesti, religija biti problem nego ljudi koji možda pogrešno shvataju, imaju pogrešnu percepciju o religiji pa onda pogrešno prenose, tumače tu religiju.

ADIS

21.03

21.28

Nacionalizam

Jedini problem po pitanju nacionalizma u našoj državi su političari i političke stranke. Oni sve više i više radikaliziraju, i kroz politiku prikazuju svoje vjere velikim. I zašto se onda dogadja da mi imamo mržnju medju narodima? Veliki broj Srba kroz srpske stranke, i veliki broj Muslimana kroz muslimanske stranke počinju da se devijantno ponašaju i ispoljavaju sve ono što ne bi trebalo da se ispoljava.

MAID

22.11

22.45

Nacionalizam

Ja iskreno smatram da nemam potrebe da idem vani. Meni je u cilju da odem na fakultet, da završim mašinski fakultet i da budem primjer djevojčicama malim, a i drugim djevojkama koje imaju kompleks niže vrijednosti, da žensko može nešto postići i da se vrati u rodni grad i da napravi nešto od njega tu.

LAMIJA

23.18

23.39

Odlazak mladih

Najviše stranke i mediji, dakle, stranke kroz te medije utiču na pojavljivanje tog naconalizma.

ALADIN

04.23

04.30

Nacionalizam

To nekako ide više na tu stranu da neko ako pripada nekoj stranci on je bolji od osobe koja ne pripada toj stranci. Mislim da se tako stvara nacionalizam da je on bolji od ovog koji nije.

ALADIN

04.36

04.50

Nacionalizam

Ja stvarno ne mogu dovoljno dobro da kažem za te ljude dok su oni sa mnom na okupljanjima, dok se družimo. Oni su stvarno fantastični. Medjutim, imam to čudno iskustvo kad se oni vrate sa tih okupljanja, kad su oni u svom privatnom okruženju, kad nismo zajedno, vidim po socijalnim mrežama, tipa grafike na zidovima koji govore jako loše stvari o Srebrenici, o ratu i tim iskustvima koja su se prije dešavala, vidim jako loše ratne slike koje imaju nekad čak i jako, jako loš sadržaj. I to je meni čudno iz tog razloga zbog toga što ti ljudi zaista ne razumiju šta to znači. Da kažem ja sam član tog nekog muslimanskog stanovništav, ja sam član tog bošnjačkog stanovništva i ne mogu da shvatim kako može moj drugar iz reprezentacije da govori tako loše stvari prema mom narodu.

BENJAMIN

05.44

06.41

Nacionalizam

Dosta ljudi, uključujući i mene smatra da to dolazi iz kuće, taj neki odgoj. Ja se slažem s tim ali mislim da tu ima i nekih drugih faktora. Jedan od njih je obrazovanje. Ja mislim da dosta djece ne uči historiju na način na koji bi možda trebali da uči jer, ljudi ne vole historiju, što je sasvim normalno. Ali, realno, kad bi ljudi znali šta se stvarno desilo, možda bi ljudi imali drugačije poglede.

LEJLA

07.04

07.30

Nacionalizam

Predmet vjeronauke je bespotreban u srednjim školama. Pogotovu u srednjoj. Ja mislim da je bezpotreban i u osnovnim, a kamoli srednjim. Umjesto što proučavamo (vjeronauku) mislim da možemo proučavati informatiku, fiziku ili nešto što bi priširilo naše znanje koje je egzaktno, koje se neće promijeniti.

KENAN

08.55

09.20

Vjeronauka

Ja smatram da nema ništa loše u tome da se uči vjeronauka, prvenstveno zbog toga kao što su već pomenuli, ima se izbor.

LAMIJA

09.21

09.28

Vjeronauka

Mediji svašta pišu, svašta govore i normalno da će i to poticati mržnju. I, ja mislim da našim državnicima koji predizborne kampanje temelje na nacionalnim hirovima, ovaj, mislim da to njima ide u prilog.

DENIS

11.02

11.20

Mediji

Mržnja

Mislim da ljudi veoma pogrešno shvataju taj pojam LGBT populacije. Mi njih smatramo ONI; NJIH. Mislim da ih ne trebamo odvajati u neku posebnu grupu, LGBTQ ili koji još inicijal ima to ime. Mislim da su oni totalno jednake osobe nama, mislim da ih ne svrstavati nigdje posebno, jednostavno, dat im pravo da budu šta hoće i da se izjašnjavaju kako žele.

BENJAMIN

14.37

15.04

LGBT

OK, oni možda jesu, možda ne mogu reć drugačiji, ali imaju drugačiju ne poduzima to se toga tiče, već samo čekaju da odu, i onda kada odu ne dopuštaju im povratak nazad. Ekstremističke zajednice koje regrutuju mlade za odlazak na ratišta, imamo par, možda su to 3,4,5 ne znam sigurno. Većina su to po šumama sakrivena u okolici Maglaja i manje naseljenim mjestima.

NADIR

15.35

16.03

LGBT

Po mom mišljenju jedan od najvažnijih problema kod nas je što najžustrije predrasude ispoljavaju sve manje i manje generacije. Tipa djeca, baš djeca, osnovna škola. Oni većinom odbacuju tu djecu koja dolaze iz porodica gdje je otac vehabija, odnosno gdje imaju brade. Smatram da bi se to trebalo što više iskorjenjavati, da se treba više raditi na tome, kroz različite radionice, projekte, da se toj djeci nekako pročiste umovi od takvih zatrovanih stvari.

ŠEVALA

21.48

22.25

Predrasude

Jedini problem, što se tiče njih je što idu braniti druge ljude u arapske zemlje. Jer, je to njima vjerom propisano da brane svoje bratstvo, svoj džihad i tako dalje.

ELDIN

05.54

06.10

ISIS

Vehabije

Oni na drugačiji način shvataju vjeru, kako da kažem, previše je napušu, imaju neke svoje stavove, neka svoja mišljenja koja su po meni pogrešna, gdje žene uglavnom imaju manje prava nego muškarci i oni to na neki svoj način provode. Zbog toga su neshvaćeni. Ja mislim da je to pogrešno. Ja sam islamske vjeroispovjesti ali mi naročito smeta taj vehabizam i sprovodjenje vjere na taj način.

AJLA

06.19

06.50

Vehabije

Oni nemaju svoju ideologiju o načinu ispoljavanja vjere. Oni jednostavno striktno i u bocu, tačno, ispoljavaju tu vjeru koja je napisana u njihovim knjigama. To nije neki izmišljen način vjerovanja u boga, obožavanja. To je samo ispravan, tačan, precizan način ispoljavanja te vjere.

FARUK

08.04

08.25

Vehabije

Ne bih se složila sa njegovim mišljenjem. Naravno, svako ima pravo da ispoljava svoju vjeru onako kako on misli. Ali, to što se tiče vehabija oni i drugim ljudima nameću tu vjeru i misle da su jedino oni u pravu i da jedino oni na pravi način praktikuju vjeru. Tako da se ne bi složila da su oni samo obični ljudi. Jer, oni imaju svoju zamisao, i imaju neke svoje principe po kojima oni postupaju i misle da svi treba tako da postupaju. To je jednostavno samo nametanje neko možda pogrešnih, možda pravih stvari, ne bih da ulazim u to. Jednostavno mi se to ne sviđa.

AJLA

09.16

09.53

Vehabije

Jedini problem tog njihovog vjerovanja, tog načina iskazivanja vjere to čitanje onako kako piše, to jeste gledanje samo ovako, pravo ispred sebe. Poslanik je nosio bradu. Možda da je u to vrijeme bilo silver žileta, možda bi nama bilo naredjeno da se pet puta danas brijemo. Možda uslovi nisu, možda je čovjeku lijepo stajala brada. Evo i ja imam bradu. Mislim, nosi bradu ako ti lijepo stoji i nigdje ne piše da trebaš…piše da trebaš pratiti sunet poslanika. U redu, ali danas je drugi, danas je novi način življenja. Danas takve ljude osudjuju. U redu, imaj ti bradu ako tebi lijepo stoji i ako ti pristaje i ako imaš svoj svoj neki razlog nošenja te brade. Ali nemoj da ti ta brada bude, ono islam, da mora biti po islamu tako.

ADMIR

10.04

10.56

Vehabije

Jedan čovjek koji je bio na ratnim borilšitima, on je čovjek stariji, ima 30 godina, i on je oženio curu od 12 godina! I sad ako mi to uzmemo sa neke logičke tačke kad to gledamo jel to normalno oženiti nekog od 12 godina, a ti imaš 30 godina. Ja ne znam je li on nju, ono, oženio na papirima, ali znam da ona živi sa njima i to sve, ali znam da je SIPA dolazila da to riješi. Dolazila jer je on bio na tim stranim borilištima pa su oni to rješavali. Ali, mislim da je za svakog normalnog čovjeka velika je to razlika oženit nekoga sa 12 godina. To ja smatram pedofilijom.

ADIR

12.14

13.03

Vehabije

Profesori pokušavaju nametati politički stav na glasanju svojim učenicima, a znamo da svi ti ljudi, odnosno punoljetne osobe koje postaju u srednjoj školi imaju pravo glasanja i pravo na svoj izbor. Zatim, Maglaj je, nije toliko homogena sredina jel, ali mi imamo islamsku vjeronauku i sad ima osoba koje ne idu na islamsku vjeronauku i ti profesori pokušavaju osuditi te učenike koji ne idu na taj predmet islamske vjeronauke.

ADMIR

02.29

03.05

Izbori

Vjeronauka

Evo, banalna stvar- intervju za TV. Prije samog intervjua uvijek dobijemo direkcije i upute šta ćeš reć. Nemoj reći ovo, nemoj reć ono, to ne smiješ nikako, ovo reci, pohvali ovog, ovog nemoj. I uvijek nam je usađeno tuđe mišljenje i ono što drugi misle da te treba. A u slučaju da mi protiv njihove volje nešto pokušamo ja sam 100 posto siguran da bi bilo sankcija. Ubijeni smo više u pojam i sa tim političkim retorikama, a i sa opštim stanjem i atmosferom u našoj zemlji i našoj opštini, tako da mislim više se niko i ne trudi, nažalost, mladi samo čekaju da, evo znam. po sebi, da završe fakultet i da idu za boljim životom.

DENIS

04.23

05.08

Političari Odlazak

Kad ta sloboda govora ne paše nekom moćniku vidimo Šta se dešava. Moje mišljenje je da sloboda govora treba da bude, treba da se priča, ali dokle god taj govor ne prelazi u govor mržnje. Znači, dokle god ti govorom ne vrijedjamo nikog i ne pravimo problem nikome.

ADIS

05.50

06.10

Sloboda govora

Mržnja

Taj sistem obrazovanja je zastario. Mi radimo isto kao što su radili naši roditelji, faktički. Što naravno, ako ćemo već da uvedemo kamere, ajmo uvest novi sistem obrazovanja. Znam da je to baš opširno, znam da nije toliko lagano, ali opet moramo da shvatimo da živimo u takvom modernom dobu i da nama časovi nisu zanimljivi. MoŽda kad bi se profesori potrduli da uvedu nešto novo, da nam dadnu neke inovativne stvari, neke ideje. Možda bi mi stvarno slušali na časovima i ne bi došlo do takvog lošijeg ponašanja.

LEJLA

19.04

19.34

Obrazovanje

Ne trebaju nam svi sporazumi sa Evropskom unijom ako ih potpišemo samo da bi smo ušli u Evroposku uniju. Moramo da shvatimo drugu stranu.

DENIS

04.25

04.33

EU

Mislim da obični ljudi iz naroda koji bi možda želeli da se bave politikom i koji bili dobri u tome jednostavno nemaju priliku da se iskažu i da pokažu što to znaju.

JELENA

06.11

06.23

Odlazak

Uglavnom i mladi odavde najviše gledaju da idu ali i da se vrate ovde. E sad, da li će imati čemu da se vrate, to je malo veće pitanje. Ja bih volela da stanem ovde, sad moram da vidim koliko će to biti izvodljivo. Da li postoje uslovi ovde da se živi dobro i kvalitetno, uz, kako da kažem, uz neki fer rad.

JANA

07.11

07.29

Odlazak

Što se mene tiče ja bih volela da tokom studiranja odem negde van države na duži period da bih videla….da iskusim taj život van Srbije, da bih videla kako se tamo ljudi prema nekim stvarima, ali bih volela da se vratim zato što želim da se bavim ljudskim pravima i mislim da tome ovde baš treba da se bavimo time jer se u Srbiji jako krše ljudska prava.

JOVANA

07.29

07.49

Odlazak Ljudska prava

I kao mlada osoba koja studira sad i koja nije odgovorna ni za jedan drugi život osim za svoj lično, mogu da kažem da pokušavam da ostanem ovde, da radim dva, tri posla, studiram, volontiram, na milion strana se krećem, samo da bih mogla sebi da obezbedim da radim ono što volim, da mogu da živim pod normalnim uslovima. Medjutim, njih dvoje koji su odgovorni za dva mala života koji tek treba da stasaju ipak osećaju veću dozu odgovornosti. I njima ovi uslovi ovde nikako ne odgovaraju. Pogotovu, ako uzmemo u obzir da njihova kćerka ima manji zdravstveni problem, a naš zdravsteni sistem je ovde katastrofa.

DANICA

08.51

09.25

Odlazak

Bio sam u Nemačkoj neko vreme i vidio sam da tamo upšte nije onako kako ljudi zamišljaju. Tamo se radi strogo po pravilima, društvo im je jako, jako…kako bih rekao…samostalni su. Nisu kolegijalni. Ne druže se, slabo provode vreme sa drugima i sve im se svodi na novac. Jeste Nemačka bogata zemlja, Amerika je takodje bogata zemlja, ali tamo isto ima korupcije i mita kao što je ovde.

VELIMIR

09.56

10.29

Odlazak

Kada se dovedete u situaciju, kao što je rekla ova devojka, da gajite dete i da se starate o nečemu drugom, tada odlučite da odete. I to je poenta. Ja mislim da svi ovi mladi ljudi ovde mogu da utiču toliko da se sistem promeni, samo ne možemo, ako svi odemo preko, da promenimo sistem.

NIKOLINA

10.54

11.10

Odlazak

Ja na Rusiju gledam kao na nekog prijatelja. E sad, vi gledajte po ličnom primeru. VI kad imate prijatelja od detinjstva, vi njemu verujete, on vama pomaže. E sad, kakvo je stanje u njegovoj kući, vi se tu ne mešate. Njegova kuća je njegova stvar.

DEJAN

12.01

12.17

Rusija

Što se tiče genocida ja smatram lično da ga nije bilo, ja imam neke svoje dokaze. Što se tiče da li se osećam uvredjenim, pa ne mogu da se osećam uvredjenim jer ja znam da to nije istina, da je to jedna podmetačina koja se nama nanela, ali mi je žao svih nevinih ljudi koji su na zverski način ubijeni tamo. Meni je žao. Meni je žao i smatram da za to neko treba da odgovara. To je jedna baljega na srpski narod jer ubijati sve one koji su zaista nevini je, znate, strahota.

DEJAN

12.42

13.22

Genocid

Što se tiče genocida u Srebrenici, da je to balega na srpski narod, to jeste balega na srpski narod ali oni su je sami stvorili, oni su je sami napravili.

DALILA

14.00

14.09

Gencid

Što se tiče Evroposke unije ili Rusije, smatram da se treba opredeliti za Rusiju, Rusija ne postavljaju nikakve uslove. Evropska unija je dala jasan uslov, to je Kosovo, Ako hoćemo u Evropsku uniju to se mora ispuniti i to je to. Kada nas neko uslovljava zašto bi išli?

JELENA

14.33

14.53

Rusija

EU

Za genocid je potrebna genocidna namera, a genocidna namera je potpuno ili delimično uništenje neke rasne, verske ili etničke grupe.

JELENA

15.10

15.18

Genocid

Jeste, to jeste bio genocid i to jeste bila genocidna namera da se istrebi narod.

DALILA

15.18

15.25

Genocid

Zašto bi se onda ceo narod označio? Mislim da nema genocida sa moje tačke gledišta, ali zašto bi se ceo narod tako okarakterisao, ako je to delo jednog čoveka?

JELENA

15.25

15.37

Genocid

Ja sam upravo pre rekla, ne govorim da je to za ceo narod nego pojedinci koji su to uradili, a ti se rekla, da je za genocid potrebna genocidna namera.

DALILA

15.37

15.48

Genocid

Kada odu u inostranstvo gde je sistem uređen, odu u Nemačku, odu u Švajcarsku, Austriju, oni perfektno rade, oni se veoma uspešni, dobri su u poslu, u IT tehnologijama pogotovu, imamo izuzetne mlade stručnjake. Medjutim ovde, kad vam sistem dozvoljava da se ponašate bahato. Samim tim, dakle sve stoji.

SAVA

18.16

18.28

Sistem

Pošto je gospodin rekao da su mu izopačeni priadnici LGBT zajednice, ja samo hoću da kažem da su po mom mišljenju izopačeni oni ljudi koji mrze druge ljude premda ih ti drugi ljudi uopšte ne ugrožavaju ni na jedan način.

DANICA

23.35

23.46

LGBT

Moje lično mišljenje je da nije bilo genocida. Svakako nije postojala genocidna namera da se postpuno uništi jedan narod. Mi imamo situaciju da su žene i deca, uspeli da se koliko toliko bezbedno probiju kroz koridor i uklone iz Srebrenice znači da nije bilo namere uništavanja cele jedne populacije. Tek ratni zločin svakako jeste.

DENIS

02.59

03.20

Genocid

Genocid se jeste desio. Ratko Mladić je bio svestan da je to genocid zato što je na generalnoj skupštini u Republici Srpskoj 92-e, rekao, ja ne znam šta Karadžić misli, šta će ceo svet misliti, ali ljudi, ovo je genocid. I to postoji, pošto su oni vodili beleške sa tih sastanaka, postoji beleška u kojoj je on to izjavio. Definicija genocida obuhvata ne samo masovno ubijanje muškaraca jedne populacije nego i masovno premeštanje stanovništva te teritorije, što je uradjeno sa ženama i decom. I, takodje, u direktivi VII koju je izdao Radovan Karadžić stoji da treba da se stvore uslovi koji su, ne znam sad da citiram, ali nehumani tako da nateraju deo tog stanovništva da napusti tu teritoriju, to takodje spada u definiciju genocida.

IVANA

04.18

05.07

Genocid

Ja se ne bih složio sa kolegicom i kolegom prije toga da mi nemamo odgovornosti. Pri tom moramo ukazati na to da mi moramo izvršiti distinkciju izmedju krivice i odgovornosti. Ja, ni niko u ovoj prostoriji nije kriv što se desilo. Medjutim, na nama je odgovornost i odgovornost je na budućim priraštajima to tome, da pričamo šta se desilo, kako bi smo sprečili da se zločin te razmere desi.

MILOŠ

05.12

05.38

Genocid

Prvo mi nije jasno kako činiš dobro svom narodu ako ubijaš civile drugog naroda. Vojske treba, mislim ne treba ali kako je rat vojske treba da udju u sukob ali nije normalno da jedna vojska vrši torturu nad narodom, nad civilima. Dobro, ceo region treba da se suoči sa prošlošću, to se slažem. Ali se ne slažem, ako si ti rodjen u Hrvatskoj, a Gotovina je zločinac, a ti treba da ga slaviš. To ne bi trebalo biti normalno. Koji god da si narod, ako je neko zločinac, ako je ubijao civile, nije normalno da ti njega slaviš.

IVANA

07.34

08.17

Genocid

Do pomirenja na Balkanu apsolutno neće doći nikada dok se ne pohapse oni koji su radili ratne zločine.

RADOMIR

10.01

10.07

Pomirenje

Ali ono što je važno je da svi mi moramo u sebi da nosimo odredjenu dozu krivice. Kada podjem u Dubrovnik i pijem najljepšu kafu tamo ja ne mogu da zamislim da je neko ikada mogao da granatira taj grad u ime, da tako kažem, našeg naroda. A kada zamislim da se to desilo u mojoj Budvi ja možda danas i ne bio ovdje. Kad zamislim i kada podjem kod svojih prijatelja u Sarajevo, da je taj grad bio pod opsadom ja moram nosit odredjenu krivicu jer mogu samo da zamislim kako je to bilo kad se dešavalo 99-ih u Beogradu. Tako da ne smijemo da relativizujemo neke stvari i svako od nas mora zbog pijeteta prema žrtvama da nosi odredjenu krivicu.

ALEKSAN

DAR

10.22

11.04

Krivica Odgovornost

Pomirenje

U vezi sa svim verskim organizacijama trenutno na našim prostorima jeste problem da su one postale nacionalne organizacije umesto verske. I umesto da se bave verom, da propagiraju veru, one se bave nacijom. Čini mi se da postaju kao političke stranke sa svojim nacionalnim programima umesto da se bave onim vrednostima koje u stvari jesu poenta i svrha njihovog postojanja i delovanja.

DUŠAN

13.24

13.51

Religija

Što se tiče naših televizija ovde, gdje je karastrofa generalno, uglavnom su sve bliske režimu trenutnom, a bile su i nekim bivšim režimima, je li. Dakle, oni su se vodili čistom ekonomijom i to će verovatno raditi i u budućnosti ako im to dozvole i ako se dogovore tako.

MARKO

05.04

05.20

Mediji

Po mom mišljenju heroji nisu ljudi koji su ubijali, heroji nisu ljudi koji su učestvovali u ratovima. Naprotiv, za mene su heroji ljudi koji su pokušavali, i dalje to rade, da šire mir, da šire neku zajednicu, ljubav, da sad ne idem dalje.

DANICA

06.42

06.57

Heroji

Dokle ćemo večno gledati u prošlost? Kako mogu, ako sad tako gledamo onda je neko od mojih učestvovao u II svjetskom ratu, i u I svjetskom ratu, i sad večno treba da idem, ne znam, 2000 godina unazad da gledam gdje je sve moja krv učestvovala pa danas ne bih mogla da pričam ni sa kim od vas. Ja ne mogu tako da gledam, ja idem ka budućnosti i ja se trudim da u toj nekoj budućnosti izgradim neki mir u odnosu sa svakim. Bio on Hrvat, bio on Bošnjak, bio on Srbin. Jednostavno ja na svakog gledam kao na čoveka i meni je glavna i najbolja osobina nekoga da bude to – dobar čovek, a ne njegova nacionalnost ili nešto slično.

DANICA

09.54

10.30

Identitet

Ne gradim svoj identitet vezano za slavne ljude moje nacionalnosti tako da, nisu ni Tesla ni Djoković moji, nisu oni neverovatni zato što su Srbi neko zato što su bili jako talentovani i neverovatno uporni i radili na tome. Zato su oni toliko poznati.

NINA

14.21

14.37

Identiet

I dalje imamo ljude koji haške optuženike smatraju ratnim herojima, što je apsolutno nedopustivo. Što god mislili direktno o radu Haškog tribunala, ne može neko ko je učestvovao u najtežim ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva biti ratni heroj. Medjutim, čini mi se da je kod nas problem to su političari koji su i tada bili na vlasti i dalje su na vlasti u ovoj državi pa se na to ne gleda tako surovo kako bi trebalo da se gleda.

DENIS

02.16

02.50

Haški tribunal

U suštini Haški tribunal je nastao da pomiri narode. Rezultat Haškog tribunala bi po meni trebalo da bude uspostavljanje potpune ravnoteže društva, odnosno potpune zabrane bilo kakve diskriminacije jer u suštini na ovim prostorima je nemoguće drugačije živjeti. Svi smo mi u suštini u kontaktu, Muslimani, Srbi i Hrvati. Želeo to neko ili ne.

DENIS

07.47

08.13

Haški tribunal

Junaštvo je kada sebe branimo od drugih, a čojstvo kad druge branimo od sebe. I to jeste bilo tokom crnogorske istorije uvijek. Nažalost, nakon 90-ih godina se to nije pokazalo. A zašto? Imamo zločin u Štrpcima, gdje su, nažalost, moji sunarodnjaci, Bošnjaci iz Crne Gore, oteti iz voza i ubijeni. Imamo zločince u Bukovcu. Imamo i ono što je crnogorska vojska radila u Dubrovniku. To su velike ljage. Ali, vidite, mi o takvim stvarima ne govorimo, nego smo se uhvatili dva-tri lika koja su tokom svog života, svi znamo, živjeli itekako imućno, itekako bogato, čak, ako mi dozvolite po nekim svojim saznanjima i razvratno, i mi smo postali taoci tih tema. A ovih sitnih, Bukovice, Dubrovnika, opsade Sarajeva i tako dalje to nismo ni jednom riječju ponovili.

ALEKSAN

DAR

10.06

10.55

Haški tribunal

Protesti ne čini samo ako ste vi masovni. OK, ako je to cifra od 500,000 ljudi to bi možda i imalo nekog smisla.

NIKOLIJA

11.49

11.58

Protesti

Poenta je da vi možda možete više da uradite kad imate manju masu koja hoće nešto da uradi nego kad imate više, koji su samo došli jer im je dosadno subotom poslepodne.

NIKOLIJA

12.27

12.37

Protesti

Da bi protesti uspeli čini mi se da je potrebno da se cela Srbija pobuni i da ti protesti budu masivni i u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

DUŠAN

13.43

13.52

Protesti

Srednjškolci su se pobunili i oni su se toliko uplašili od samo malih srednjoškolaca da tako kažem pod navodnicima, jer su zaista ispali heroji, stvarno. Stavili su kordon policije. To je presmešno. Znači, vlast koja stavlja kordon policije pred srednjoškolce jasno pokazuje da je uplašena.

DANICA

16.38

16.54

Protesti

Bitno je koliko imaš novca i kome pripadaš. Tako, ako si u nekoj odgovarajućoj poziciji onda je skroz OK da radiš nešto to je…licemjerno veliko vlada. Tako da ako si ti sa onim ljudima koji su jaki, ti možeš da radiš stvari koje ne bi mogla da radiš.

NINA

18.58

19.14

Moral

Vrijednosti

Političari

Ne znam zašto bi ikome bio problem istospolni brak. To neki povezuju sa nekim vrednostima i to se takodje odnosi na neke papirološke stvari, i na nasledje, dosta toga i mislim da je dosta nepravedno što ti ljudi nemaju pravo ni da budu roditelji. To ne znači da će svi oni biti roditelji, jednstavno da imaju šansu da se dokažu. Ja mislim da nije poenta nije samo imati dete nego se dokazati kao roditelj.

ALEKSAN

DAR

20.07

20.33

LGBT

Nemam ništa protiv seksualne orijentacije nekoga. Mene to ne interesuje, šta ću sad. Šta ko radi u svoja četiri zida to valjda nikoga ne interesuje. Ali, nametanje gej parade, da mi svi gledamo da li se neko voli sa nekim, pa ajmo i mi hetero da izadjemo sa devojkama pa da pokažemo isto, svima kako se sad svi ljubimo sa devojkama. To je meni van pameti.

VELIMIR

21.32

21.44

LGBT

Kad odete negdje, kad popričate sa tom djecom, kad shvatite da naša historija nije ista kao i njihova, da naše gradivo nije isto kao njihovo, da naše pismo nije isto kao njihovo onda se zabrinete. Jer, nijedna odluka koja se donosi ne može proći bez da se slože tri naroda. A ta tri naroda se medjusobno zapravo i ne poznaju, hajmo reći.

SELMANA

05.57

06.18

Nacionalni odnosi

Ja mislim da je najveći problem to što stariji ljudi ućutkuju nas mlade. Nekako smo odrasli uz ono “šuti, šta ti znaš”. Ja mislim da je to dosta uticalo na nas, i da neki mladi jednostavno ne znaju iskazati svoje mišljenje i boriti se sami za sebe i za našu budućnost. Misim da se to mora prvo promijeniti na takav način odgajanja i tako nešto, da se pusti da i mi imamo svoje mišljenje i naše ideje.

LEA

06.51

07.22

Stari i mladi

Mi kao mladi ljudi nismo baš hrabri jer ako se želimo nečemu suprostaviti mi imamo neki strah, kao nešto će nama se desiti, hoće li biti samo još gore poslije toga što smo mi već krenuli da nešto uradimo.

HASAN

10.38

10.50

Mladi

Hrabrost

Većinom učenici nisu toliko hrabri, ne samo učenici nego mladi u našem gradu, u našoj državi. Porijeklo toga je najviše od roditelja, a donekle i okruženja, starijih osoba.

LEJLA

10.51

11.05

Mladi

Hrabrost

Mislim da smo na neki način i mi migranti koji živimo ovdje u Bosni zato što većina nas što planiramo ići, ili su otišli, otišli su u druge države za bolje sutra, za nekim novim početkom. Tako i oni odlaze iz svoje države za nečim boljim.

ALMEDINA

11.06

11.24

Migranti Odlazak

Pa ja mislim da bi ovdje teško mogao uspjeti u odnosu na to kako bih mogao živjeti u nekoj drugoj zemlji, u Evropskoj uiniji.

HALID

12.06

12.16

Odlazak

Što se tiče razdvajanja država i same naše države mislim da bi bilo mnogo bolje da smo svi skupa i da je kao nekada. Bilo bi mnogo manje političkih svadja, jednostavno, država bi bila mnogo bolja. Budućnost mladih bi bila bolja, što znači bila bi bolja i što se tiče posla za mlade. Ne bi morali ići u druge države i tražiti sebi posao. Jednostavno, budućnost bi bila bolja da smo svi skupa kao bivša Jugoslavija. Jednostavno, ljudi su se više poštivali i bilo je manje svega kao što je danas.

FATIMA

14.26

15.03

Jugoslavija

Ja nikad u svom životu ne bih obukao rozu boju. Prvo, što mi se to ne dopada, a drugi je razlog to mi je to malo pederasto, da se izrazim. Više vuče na homosekualce. Nažalost, ja sam vidio muškarca u rozoj dukserici koji je bio homoseksualac. Na mene je to ostavilo velik utisak zato što ja nikad ne bi volio da tako izgledam, niti bih to nosio. Bilo bi mi neugodno u njegovom društvu. Zato to stvara mi neki strah, neki osjećaj, da će imati neki osjećaj prema meni.

ASIM

18.57

19.33

LGBT

Realno gledano, danas i kad kod nas završimo fakultet, i kad uspijemo na taj način, mi nemamo šta poslije tog fakulteta. Jer jedino što možemo jeste biti na tom birou. I onda mladi, svijest je takva čivjeka da ne želi ostati samo na tom i to je jedan od većih razloga zato zaparvo mladi idu. Pitali ste koja je tema aktuelna medju mladima, a to je pitanje ko ide gdje. Ko će u koju državu i kuda.

LEJLA

20.49

21.23

Odlazak

Ako mi ovo stanje današnje u ovoj državi ne pruži neku mogućnost da bi ja normalno živio ovdje, osnovao porodicu i druge stvari, onda bih otišao negdje u inostranstvo gdje mogu normalno živjeti, funkcionirati sa porodicom ili sa samim sa sobom kao čovjekom. Da je malo bolje stanje u državi našoj, ostao bi.

ARMIN

21.24

21.51

Odlazak

Zašto mrzite ljude sa tetovažama kad svijet uništavaju ljudi sa kravatama?

ALMEDINA

22.10

22.13

Odlazak

Svoju budućnost zamišljam ovdje, iako svi žele da idu van. Ja ostajem ovdje. Planiram budućnost ovdje. Možda nekad odem preko granice, ali za sada planiram ostati ovdje.

JASMINA

23.15

23.30

Odlazak

Što se nikad ta veza nije trebala prekinuti,a to ćemo jedino postići ako zanemarimo koje smo religije, ko smo, ako zanemarimo kokeg smo političkog stava. Mislim da je to ono što treba.

ŠEJLA

03.06

03.20

Jugoslavija

Takodjer mi se svidja ta ideja o ujedinjenju tri države, čak i da se Jugoslavija vrati kompletna. Jer sam, prije možda par mjeseci gledao video, kaže da sistem Jugoslavije kada bi se vratio sada da bi bila jedna od najboljih država na svijetu, pa čak možda i najbolja.

DINO

03.21

03.37

Jugoslavija

Smatram da je to nemoguće, mislim nije nemoguće, nego jednostavno zašto? Ako je postojao rat koji nas je razdvojio, zašto je taj sistem propao ako je bio tako dobar? Ta to nije valjalo pa je moralo otići?

SELMANA

03.38

03.52

Jugoslavija

Osobe koje žive u drugim gradovima i nemaju doticaja sa migrantima ne mogu da razumiju nas koji ih svakodnevno susrećemo. Kao što mi ne možemo da razumijemo migrante koji svakodnevno nemaju krova nad glavom. Ono što jeste, složila bi se sa djevojkom, nisu svi migranti isti. Ljude dijele migrante na osnovu ličnih iskustava s njima.

UNA

07.48

08.09

Migranti

Ja mislim da ne valja biti ni potpuno liberalan za sve, a naravno ne i potpuno konzervativan. Iako, u današnje vrijeme, potpuno lošiju reputaciju ima konzervativnost. Jeste tako, zato što nam ne dopušta da budemo ono što jesmo, zbog tih društvenih normi što je neko napravio prije 500 godina i čega se mi moramo i dalje pridržavati.

HANA

16.18

16.47

Konzervativ

nost

Mislim da ne stagniramo. Mislim da postoji dosta mladih koji su spremni da nešto urade po pitanju našeg statusa u društvu. Svi ovi govori da mladi samo odlaze iz države, smatram da dosta kvalitetnih ljudi zapravo ostaje i da postoji mogućnost napretka.

SELMANA

16.58

17.06

Odlazak

Primjetio sam da dosta, na primjer kod starijih ljudi, postoji ta tenzija, naprimjer, oni neće navijati za naše komšije, uvijek će tražiti u sportu, u utakmicama taj neki povod za svadju za našu prošlost dok su mladi već više otvoreni i gledaju stvari realni. Oni će na primjer uživati u lijepim utakmicama.

KENAN

18.02

18.19

Stari

Mladi

Na psihologiji jedan čas posvetimo seksualnoj orijentaciji, odnosno ne seksualnoj orijentaciji nego poremećajima, jer to se vodi kao poremećaj. I zanimljivo je kad smo vodili, mi smo kao vodili neku raspravu vezanu za to, mene je zabrinula činjenica učenika koji ne podržavaju gej paradu u Sarajevu, lično kroz neke druge stvari ne podržavam je ni ja, ne radi toga što ne podržavam gej populaciju nego upravo zbog toga što će nastati problem, a mislim da se gej parada treba održati za par godina, a ne trenutno, sada. No, to sa strane, vrlo je bitno da veliki uticaj na to ima religija. Jer svi u fazonu, ne, to je zabranjeno, to se ne smije, bog to tako nije rekao, bog to tako nije odredio.

LEJLA

21.11

22.02

LGBT

Koliko bi vaših roditelja, didova, nani, dopustilo da se vi udate za Srbina? Mene bi se moji odrekli. I to mi je rečeno u lice, udaš li se za Srbina, gotovo je, više nisi naša. Nek je Musliman, pa bilo kakav, može. To ne prihvatam. Ja vjerujem svojim roditeljima, podržavam ih u dosta toga shvatam da sve rade za moje dobro, ali kad vidim takav neki stav, i znam da će gledati ovu emisiju, i znam da će me pitati šta sam ja to rekla….mama izvini, mama izvini…ali ne prihvatam to. Što mi više braniš taj neki moj stav ja ću više na to letiti.

SELMANA

22.34

23.09

Nacionalni

odnosi

Teško ćeš ti imati prijatelja koji će tvoji roditelji dopustiti da je iz Kladuše ili iz Cazina i da ste vi dobri. Ili da imaš curu iz Kladuše, ili da cura iz Kladuše ima momka iz Cazina. To je opet već velika diskusija izmedju roditelja i njihovog djeteta.

MUAMER

03.06

03.20

Roditelji

Djeca

Stariji

Mi nismo prošli to što su ti stariji ljudi prošli. Mi ne znamo kakav to utisak ostavilo na njih, tu mržnju što se stvorila u njima. Jer, ko je izgubio nekoga na tom ratištu i vjerovatno se stvorila ta mržja i mi to ne možemo razumjeti.

HARIS

03.45

03.58

Roditelji

Djeca

Stariji

Medju nama mladima mislim da nema razlike. Mislim da od nas niko ne pravi razliku jesi li Musliman, katolik, pravoslavac, milsim da to nikom nije bitno.

SEDIN

04.08

04.17

Roditelji

Djeca

Stariji

Većina, po našoj vjeri, kako se kaže ako čestitaš nekom Božić, ti prestaješ s tim biti Musliman. A tako kažu i njima.

ALMEDINA

04.51

05.00

Mladi i

stariji

Govorim o običnim ljudima, a Vehabije pogotovu, njima je to ono. Obični ljudi koji se baš pridržavaju sve, baš ono, ne kažem sve, to su rijetki ljudi, oni ti mogu recimo reći, dao sam ovaj praznik za primjer, on će ti odmah reći ti to ne smiješ, to nije u našoj vjeri, to nije naše. Ti si izašao iz vjere i tako te neke stvari ti govore, što je za mene besmisleno.

HARIS

05.01

05.25

Roditelji

Djeca

Stariji

Bez obzira na kojem mjestu živio tu se vrši pritisak na mlade da moraju glasati za nekoga za koga kažu.Ja u porodici, ne znam, da tako kažem, mi sad glasamo za jednu stranku. Ja ne mogu sutra otići da glasam za drugu stranku, ne znam, oni će mene kritikovati. Mislim da to koči mlade da oni izadju na izbore i da kažu oni to žele.

SUAD

05.52

06.18

Roditelji

Djeca

Stariji

Takodjer smatram da prilikom učešća na izborima na nas ne treba da vrši pritisak roditelji niti bilo ko oko nas. Kroz razgovor sa mojim prijateljicama čula sam, kaže, ja sam glasala za tu i tu stranku jer su za nju glasali moji roditelji. Mislim da je to totalno suprotno jer su meni moji roditelji prošle godine rekli da ja trebam da glasam za koga želim, a ne za koga će oni glasati.

AZRA

06.54

07.15

Roditelji

Djeca

Stariji

Danas ljude biramo, kakvi su. A u stvari naši stariji ljudi, njima je bitno da li je Musliman, nema veze što nije dobar za tebe, ali bitno je da je Musliman. Ja se s tim ne bih složila, tražim prijatelja, pa i ljubav, da meni paše.

JASMINA

09.12

09.29

Roditelji

Djeca

Stariji

Ja sam cura koja ne voli živiti i nekim ograničenjima, da mi neko govori nešto kako ću ja radit. Recimo, ti ne možeš vozit motor, pa vidi sad kako mogu. Nešto da uradim, nešto je za muške pa onda kažu to cure ne mogu raditi. Pa vidićete kako mogu. I uvijek dokazujem to da nema nešto odredjeno, jel za cure, jel za muško, posao, bilo šta. Isto tako druge vjeroispovjesti. Imam dosta prijatelja koji su druge ispovjesti, nacionalnosti. Ja baš volim ulaziti u njihovu kulturu, njihove običaje. Šta oni rade, kako to rade, šta je kod njih drugačije. Tako da je to meni sve zanimliivo i nikad neću živjeti sa nekim ograničenjima. Upravo ono što mi kažu da ne mogu, ja ću se potruditi i dokazati da ja to sve mogu odraditi.

ALISA

10.16

11.04

Roditelji

Djeca

Stariji

Medju nama nema nikakve razlike. Jer, evo i ovdje medju nama svi imaju drukčije mišljenje, tako da smo svi mi jednaki. Ne samo na ovim prostorima već u čitavoj Bosni, Hrvatskoj i u Srbiji. Svi mladi su jednaki. Žele sebi ostvariti budućnost i to je to.

ALISA

11.19

11.36

Nekad sam u situaciji da moram da razmišljam onako kako u udžbeniku stoji, a ne kako ja želim da razmišljam. I to je ono pitanje, u stvari, vjerujem li ja školstvu, vjerujem li ja obrazovanju.

LAJLA

04.27

04.38

Obrazovanje

Možda najveći problem kad govorimo o obrazovanju jeste zakašnjenje našeg školstva i našeg obrazovanja u pogledu tehnologije. Ja, kao IV razred, koji sam maturant, radim maturske radove koje bi trebao raditi u nekim računarskim programima, a ja to nažalost radim u papiru i olovci što nije realno u današnje vrijeme, u kakvoj tehnologiji i kakvom stanju mi živimo. Jeste XXI stoljeće, ali kao da živimo u XIX stoljeću.

MUAREM

05.07

05.34

Obrazovanje

Kad god pročitaš neku lektiru, kad kažeš da ti se ne svidja, gdje se žene stavljaju u neki drugi koš, gdje se udaju mlade, gdje ih roditelji prodaju, i kažeš da ti se to ne svidja, jer, realno, kome bi se to normalnom moglo svidjeti, ti ćeš biti vrednovan manje, ti ćeš dobiti nižu ocjenu koju bi trebala, jer, pobogu kako da da ti se takvo djelo, takvo savršenstvo ne svidja. Po kojoj logici bi se to meni trebalo svidjati? I postoje takvi predavači

SELMANA

15.17

15.42

Obrazovanje

Svrstaju te u neku kocku, neki zid, gdje ti ne vidiš zapravo neku perspektivu i ne možeš napredovati, ne možeš ići dalje, ne možeš razvijati svoje mišljenje.

SELMANA

17.24

17.33

Obrazovanje

Niko ne želi tu segregaciju, mladi žele da budu zajedno.

EMIL

20.11

20.15

Naconalni odnosi

Vidim u tome da su te više sile krive u tome. Od starijih ljudi koji dan danas nameću te nacionalne neke poglede na mlade. Ali kad vidim da mladi odbacuju te stavove, gdje žele da se druže zajedno, to mi nekako budi tu nadu da opet ima to neko svjetlo u ovoj državi koje i dan danas gori, koje će konstantno gorjeti.

EMIL

20.25

20.49

Nacionalni odnosi

Želim biti ovdje i ne bi se lako pomirila s tim da moram ići negdje drugo, raditi, jednostavno da nisam u svojoj državi, da moram govoriti drugi jezik. Ako nam se nešto pita da će nam dati neki posao ako udjemo u neku stranku, ili ako igram po njihovim pravilima s tim da će nas oni pomjerati, a da mi zauzvrat dobijemo posao, mi se moramo pobuniti protiv toga, imamo medije, imamo internet, imamo fejsbuke i tako dalje. I mi trebamo svoje mišljenje javno iznositi buniti se protiv toga, pa da vidimo ko će biti jači.

ALISA

21.46

22.25

Odlazak

Zašto ostati? Ostati zato što se treba boriti. Mi ne možemo govoriti država nam ne valja jer mi ne radimo ništa za tu državu.Na vlasti su nam isti ljudi, ljudi koji gledaju neke svoje ciljeve, ljudi koji su samo vezani za taj rat, ljudi koji polemišu samo tom ratu, i gledaju o tome kako je bilo, a ne kako će biti.

AJLA

22.34

22.54

Odlazak

Ako ja želim sebi stvoriti bolju budućnost, ja ću raditi bolje na sebi, ulagaću u sebe i ne znači ako ja odem u Njemačku, Austriju ili negdje drugdje da ću ja tamo napornije raditi i tako, u stvari, možda ja to sa svojih 10 prstiju mogu ovdje stvoriti.

ASMIRA

23.43

24.01

Odlazak

Ako smo opterećeni tim stegama prošlosti ponavljaće se loše stvari u budućnosti. Naravno da istorija ne treba da se zaboravi, treba učiti iz nje ali sada da treba da budemo ostrašćeni. Mislim da to nije put ka nekom normalnom životu.

MARKO SAMOBO

RAC

Ilustrator

03.09

03.32

Prošlost

Nacije

Moraš dozvoliti da onda i drugi ljudi imaju pretke koji su za nešto krvarili. I onda gdje dolazimo? Sve dok ne osvjestimo i ovaj drugi stav, da svi ljudi imaju pravo ono što ti sebi uzimaš za pravo. Bez toga mislim da nijedan taj pristup ne može da nas dovede do ičeg dobrog. Naravno, ljudi imaju pravo za osjećaj za vlastito. da nas dovede do ičeg dobrog.Naravno, ljudi imaju pravo za osjećaj za vlastito. To je sasvim u redu. Ali, zanijekati to pravo i drugima, odnosno ne biti svjestan da postoji pravo i drugih ljudi na isto tako, je toliko sužen prostor za dijalog da prosto imamo dvije grupe koje jedna o drugoj misle da su totalni idioti i nema dijaloga. Imate ventualno debatu u kojoj svako drži svoju poziciju.

ADNAN PRIPOLJAC

Fondacija

«Schulen helfen leben»

BiH

04.58

05.57

Prošlost Nacije Dijalog

Mora biti da strašno loše živite ako sa 16, 17 godina i mislite da je religija ono što odredjuje čovjeka. To je srašno. Nemam ništa protiv religije. Ona služi kao sjajna utjeha za religiozne ljude i postavlja dobra pravila, disciplinu i sve, ali religija ne smije biti naša jedina odrednica, nikada.

RUBINA

ČENGIĆ Novinar Sarajevo

07.36

07.56

Religija

MI kada govorimo ovde o religioznosti, mi često govorimo o toj suštinski, ipak, fiktivnoj religioznosti, o toj tradicionalističkoj religioznosti koja je prije svega jedna vrsta nosećeg stuba legitimnosti vladajuće ideologije koja u suštini se bazira na naciji. Tako, kada se govori o religoznosti, o tome se govori. O jednoj vrsti komponente nacionalnih idelogija.

ZORAN PANOVIĆ

Novinar Beograd

08.32

09.15

Religija

Možemo mi biti ljuti prema mladim ljudima koji neoprezno ulaze u seksualne odnose ali pitanje je šta smo mi učinili da ti ljudi informisaniji udju u seksualne odnose. Seks je u našim školama tabu osim kad se desi nešto strašno loše.

RUBINA

ČENGIĆ Novinar Sarajevo

10.44

10.57

Abortus

Sloboda donošenja odluke o abortusu ili zadržavanju trudnoće mora pripadati onoj osobi koja je zapravo trudna, dakle to je sloboda raspolaganja tijelom ili, eventualno, rezultat dogovora sa partnerom ukoliko je trudnoća rezultat partnerske veze.

RUBINA

ČENGIĆ Novinar Sarajevo

11.20

11.37

Abortus

Generacija koja nije doživela rat nema potrebe za takvim nacionalističkim nabojem, ali ako je okolina takva, i ako se sa vrha politike šalju te poruke sve su šanse da će se i takve sve su šanse da će se takvo vršničko naselje ponoviti.

MARKO SAMOBO

RAC

Ilustrator

Beograd

17.04

17.29

Nacioalni odnosi

Ipak u poslednje vrijeme sve više shvatam koliko sredina u kojoj živimo utiče na nas i naše ponašanje. I, naše razmišljanje je plod onoga što naši roditelji smatraju ispravnim. To vidim i po sebi samoj i primjećujem u kojoj mjeri na mene utiče ono što moji roditelji i majka pričaju i ponavljaju. Tako da u poslednje vrijeme sve manje osudjuem radikalne pojedince kao individue u vezi toga kakvi su njihovi stavovi. I čak imam neki oblik sažaljenja i razumevanja s obzirom na sredinu u kojoj su ti pojedinci odrasli.

VESELA TRAJKOV

SKA

Skopje

19.49

20.08

Nacionalni odnosi

De Gol jednom rekao jednu dobru sintagmu, a to je takozvana naslijedjeno neprijatejstvo, naslijedjena mržnja. I to je najveći tragizam ovih prostora. Što jednostavno generacije, koje uopšte, čak i nisu iz sredina, koje su ostajale na nekin način mešovite, jer ima elemenata mešovitosti, imaju odnos kao neke generacije prethodne iako nisu videli svoje vršnjake iz drugih nacionalnosti. To je jedna vrsta refleksa onoga što je na ovim prostorima dominantno. To je da postoje identiteti koji su tabuizirani, i koji izviru svoju legitimnost, dobijaju na osnovu narativa koji su nastali kroz odredjeno istorijsko iskustvo i koji su cementirani ratovima iz devedesetih godina.

ZORAN PANOVIĆ

Novinar Beograd

21.08

22.21

Nacionalni odnosi

Mržnja

Zapravo i mediji, pa i pollitičke partije u cjelini promovišu takav pristup identitetu. Da su Srbi ubili Bočnjake, da su ubijeni Srbi premješteni, Hrvati ne daju Srbima, svi smo nekako zakazali u tom procesu odgoja jer nam tako odgovara. Dakle, mi gradimo društvo isključivosti, ne mi, nego oni koji su na vlasti, koji rade u procesu donošenja odluka. Lakše je, kako se kaže, zavadi pa vladaj.

RUBINA

ČENGIĆ Novinar Sarajevo

22.22

23.00

Nacionalni odnosi

Mržnja

Mi smo znači kao društvo doživjeli prvo razaranje porodice. Znači onog trenutka kad je porodica razorena, od tog trenutka počinju svi problemi koji kasnije nastaju u školi. Onda je škola rasturena kompletno. Znači, profesori nemaju nikakvog uticaja na đake. Naprotiv. Tamo dolaze učenici sa roditeljima pa tuku đake. Znate, u neko vreme se nije moglo postaviti pitanje da ti proturečiš ili kažeš nešto loše o profesoru. Prvo si imao problem u kući. Sada to više nije slučaj. Sve se promenilo i te promene su dovele do ovakvih stvari. I sada te stvari ne smeju da prijave ni profesori. Znači, i oni trpe nasilje. Maltretiraju ih djaci ili njihovi roditelji, za ocene, ucenjuju ovakvi i onakvi. I onda jednostavno kvalitet je pobegao iz škola, roditelji ne stižu više da se bave svojom decom. Misle da je to put ako kupuju jedni ocene, ako kupuju diplome. Ocene i diplome se naručuju kao piće, to je svakodnevna pojava postala. To je postalo nešto normalno, nešto što nije kažnjivo nažalost.

SRĐAN

ŠKORO

Novinar

Beograd

05.19

06.26

Nasilje

Sada su škole pune policajaca, školskih, a nikad više nasilja u tim školama. Pune nekih psihologa koji razgovaraju na razne načine sa decom, a nikad više problema, psiholoških, sa djacima bilo u osnovnoj bilo srednjoj školi.

SRĐAN

ŠKORO

Novinar

07.22

07.37

Nasilje

Mi nismo društvo koje, da tako kažem, osudjuje nasilje, naprotiv. U nekim slučajevima ga vrlo svjesno, si vrlo sa namjerom podupiremo, podržavamo, opravdavamo, stimulišemo. I onda ako ste protiv nasilja, vi ste neki slabić, nešto. plašite nekoga, i tako dalje. Dok, ono, ukoliko imalo iz psihologije znanje posjedujete i tih ljudskih nauka, znate odakle potiče nasilje. Iz nemoći iz potrebe da se reaguje na neki način, koji u datom momentu smatramo najprikladnijim.

ADNAN PRIPOLJAC

«Schulen helfen leben»,BiH

08.17

08.58

Nasilje

Ti klinci, tinejdžeri, postaju nasilnici jer su u samoj porodici naučili da budu nasilnici. A onda, naučili su u samom drutvu da budu nasilnici. Jer, u društvu dominira jedna ekstremna komunikacija koja je nasilnička. I u verbalnom i u svakom drugom smislu.Treba pogledati čitavu političku strukturu, političko polje, pa će te vidjeti da tu nema normalnosti komunikacije. Nema razumevanja drugoga, ima pretvaranje drugoga ne samo u neistomišljenika, nego u neprijatelja. E, kad je u pitanju neprijatelj onda ga, da kažem metaforično, treba ubiti, treba ga osporiti, poništiti i tako dalje.

RATKO

BOŽOVIĆ Sociolog kulture

Beograd

08.59

09.49

Nasilje

Ovdje, ako bi mogli nešto da prepoznamo, to je prisutno u našoj svakodnevnici, u našim životima, u stilu življenja, tu ćemo prepoznati te elemente mržnje, netolerancije, isključivosti, A od mržnje do nasilja je samo jedan korak. A, konačno od nasilja nema ni korak do ubistva. Tako da je to sve u stvari u jednom velikom košmaru, i to u društvu kakvo je naše, kakvo je naše od devedestih godina u znaku jedne razularenosti, nereda u kome vlada haos, nasilje i bezakonje. Dakle, jedna entropija.

RATKO

BOŽOVIĆ Sociolog kulture

Beograd

10.05

10.50

Nasilje

Ukoliko to radi institucija sistema, ukoliko zaista dosljedno insistira na prijavljivanju nasilja i sankcionisanju nasilnika, onda to može da stvori jedno povjerenje u taj sistem prevencije koji treba da bude škola. Ne možemo očekivati od učenika da oni budu nosioci tog antinasilnog. To su i dalje učenici škole koji se ponašaju u skladu kako misle da je trenutno moguće u datoj situaciji, dok modeliranje ponašanja treba, dakle tu odgovornost treba da snosi sistem, dakle nastavnici i uprava škole.

ADNAN PRIPOLJAC

«Schulen helfen leben»,BiH

12.06

12.50

Nasilje

To nije fragmentalna pojava. I nije slučajna pojava. I nije pojava koja je tako prolazna. Jer, tu ni zakon, ni oni koji ga provode ne čine dovoljno, ne čine adekvatno da toga ne bude u zajednici.

RATKO

BOŽOVIĆ Sociolog kulture

13.50

14.07

Nasilje

Kad vi nasilnika ne kaznite, kad vi nemate zakon koji se primenjuje, kad vi nemate, konačno razumevanje, da u medijima, i u tabloidima ne sme biti slika, svakodnevna slika nasilja, jer, onda nasilje postaje nešto obično, pa ga može učiniti svako, zašto da ne, kad je tako obično i tako prisutno u medijima, u slici našeg života koja je razume se, pomračena.

RATKO

BOŽOVIĆ Sociolog kulture

Beograd

14.50

15.17

Nasilje

Frapira me to ćutanje o nasilju nad ženama i, kao neka preporuka, tu bi se moglo raditi malo više. Znate kako, svaka žrtva je žrtva. I ukoliko se ne poduzme nešto još bi potekli druge muškarce da isto tako prakticiraju nasilje prema svojim suprugama ili prema svojim partnericama. Ne pravim razliku izmedju verbalnog, emocionalnog, seksulanog ili fizičkog nasilja koji je prisutan u porodici.

TATJANA STOJANOV

SKA

Univerzitet

Skopje

19.17

19.56

Nasilje

Mi smo svi ljudi i svako ima različitih potreba, interesa, želja i tu ne smemo da imamo barijere ili sputavanja, da li prema LGBT zajednici, da li prema nekim marginaliziranim grupama, apsolutno prema nikome. Jer, svi smo mi isti i svi treba da imamo pravo za slobode u svakom pogledu.

JASMINA MIRONSKI Profesor Skopje

03.00

03.21

LGBT

I opet nesporazum. Pa gde to većinu, ta apsolutna manjina ugrožava. To je izmišljenja priča. To je priča koja će samo dati šansu da se ne da prilika toj gej populaciji da se osjećaju ravnopravno.

RATKO

BOŽOVIĆ

Beograd

03.58

04.19

LGBT

A ovde je problem što mi, konačno, razliku teško podnosimo. I razlika se u konzervativnim, patrijaharnim društvima apsolutno poništava. I tu je problem.

RATKO

BOŽOVIĆ

Beograd

04.31

04.42

LGBT

Niko ne sme nikoga da proganja kako zbog verskih, nacionalnih, seksualnih opredjeljenja, niti da ga na bilo način maltretira. Tu načisto treba otvoriti sva vrata, svakome. Svako nametanje, od koga god dolazilo je, po meni pogubno i dovelo do ovog totalnog nerazumevanja koje se pokazuje i kod mladih ljudi i kod starih gde vi više ne znate šta se u stvari dešava ovde. S jedne strane mladi koji neće da ulaze ni u kakve brakove, ovi koji su strait, neće nikakve obaveze ,i s druge ovi koji su iz gej populacije koji sada uporno insistiraju na tim brakovima.

SRĐAN ŠKORO

Novinar Beograd

05.48

06.35

LGBT

Po pitanju LGBT populacije smatram da imaju pravo, i da trebaju pravo jer su nevidljivi u zakonima svih država, jedino je Hrvarska u našem okruženju napravila taj iskorak.

JADRANKA

MILIČEVIĆ

«Cure»

07.23

07.37

LGBT

Onda smo videli da je to poltička dimenzija prosto koja je bila prisutna jer je ta bila na javnom mestu, u tom kretanju, javnom ispoljavanju, iskazivanju, dakle, u toj svojoj odbrani tog svog identiteta, tek onda kada je došlo do političke volje da se to učini. Pazite, tendencija da politička volja odlučuje o nečijem prisustvu ili odsustvu već govori o tome da to nije prisutno u realnosti kao normalnost. Normalnost je ljudi da se skupe i da kažu mi smo ovakvi, nemojte nas mrziti zbog toga, nemojte nas ignorisati zbog toga, nemojte nas degradirati zbog toga.

RATKO

BOŽOVIĆ Sociolog kulture

Beograd

09.22

10.10

LGBT

Da bi izbjegli konflit koji permanentno, kao Damaklov mač, stoji iznad naše glave svi reba da se angažujemo kao nosioci izgradnje mostova medjusobnog razumjevanja i medjusobnog dijaloga, tolerancije. Jer poštovanjem različitosti stižemo na tačku gdje ćemo graditi jedno društvo koje bi bilo koloritno, različito, ali ipak istovremeno ujedinjeno preko institucija sistema ili preko obrazovanja i medija.

SEFER

TAHIRI

Profesor

Skopje

11.25

12.19

Tolerancija

Različitosti

Moram reći da kad neko ima kontra argumenat, za ili protiv, po bilo kom pitanju mi, znači ono što imamo, strašnu slobodu, a s druge strane strašno osudjivanje, slobodu govora. Onaj ko nije istomišljenik sa nama, ko se ne slaže sa našim mišljenjem on je odmah osudjen. Na fejsbuku su odmah vulgarizmi, psovke, marginalizacija sa druge strane. Mislim da tu svi mi zajedno treba puno da radimo da ljudi shvate da svako ima pravo na svoje mišljenje, svako ima pravo na slobodu mišljenja, što se svega tiče, ali niko ne može nikome da nametne tudji stav, ali samo da ga posluša, ali ne da se i svadja s njim.

JASMINA

MIRONSKI

Profesor

Skopje

17.17

18.07

Tolerancija

Različitosti

Žene, uz činjenicu da imaju problem ako ne radjaju mušku djecu imaju još veći problem ako ne radjaju uopšte. Čak i kada krivica nije u njima, mada to ne bih nikada posmatrala kao krivicu bilo čiju. Ako se dvoje ljudi odluči za jedan partnerski odnos i ako taj odnos podrazumjeva puno uvažavanje, onda će svaka poteškoća u toj relaciji biti zajedničlki teret, ako je radost biće zajednička radost.

KRISTINA LJEVAK Direktor

TV SA

18.55

19.31

Abortus

Odnosi

Među

polovima

Malo problematično kaže, ja bih volio da se moje dijete manje muči i tako da bude muškog pola. I mi tu zapravo treba da vidimo, da postoji neki problem u društvu uopšte, a ne u tome šta ovaj srednjoškolac misli, o ja bih htio muško dijete. Nije problem ta izjava nego njegovo obrazloženje koje je dosta realna slika stanja u Crnoj Gori, a bogme i u regionu.

STEVAN

ĐUKIĆ

Profesor

22.50

23.15

Odnosi

Među

polovima

Trebalo bi se poraditi na tome, kako bih rekla, da se upravo taj vrednosni diskurs i u kontekstu moralnog nadgradjivanja da se odnosi na promenu stava u kontekstu nasilja nad ženama, i u kontekstu uloge muškarca i žene.

TATJANA

STOJANOV

SKA

IVANOVA

Profesor

23.43

24.40

Kada postoji neka vrsta, uslovno rečeno, društvenog pritiska, društvene zajednice koja se formira ad-hoc, kao to je rukometni tim, ili reprezentacija ili bilo koja, bilo koji kolektiv gdje se ne biraju nužno ljudi s kojima ćemo imati komunikaciju da ona izvrši tu vrstu pritiska da nešto što se lično identifikuje kao problematičan stav ne iznosi unutar zajednice, a da društvene mreže predstavlljaju taj ventil za iskazivanje stavova koji su potpuno nerazumljivi i nejasni onome koji ih na taj način iskazuje.

SRĐAN KOSOVIĆ

«Vijesti» Podgorica

09.24

10.23

Društvo

Pritisak

To je jedan veoma veliki problem kada nemamo osnovno razumjevanje i, dakle, utvrdjen minimum činjenica koje svi delimo oko nekih veoma važnih pitanja kao što je, naprimer, genocid u Srebrenici. To nije pitanja stava, to ne sme da bude pitanje nekakvog promišljanja. To je pitanje činjenica, to je pitanje sudskih presuda na kraju krajeva, utvrdjenih sudom. Ja bih rekao da su ove pojave samo posledica jedne neodgovorne politike koja upravo na talasima nacionalizma, na talasu verske, odnosno raspirivanja verske mržnje, i na kraju tog nekog začaranog kruga, političari često iz svojih sebičnih razloga potpiruju i neistine, i lažne informacije i mitove u odnosu na nacionalne narative kako bi lakše, na kraju krajeva, skretali pažnju sa onih stvari za koje su odgovorni, a to je kako ćemo živeti, kakva ćemo učila imati u školama, kakve ćemo poslove graditi za mlade generacije. Ono što nam ostavljaju, ostavljaju otvorene konflikte, ostavljaju prostor za manipulaciju i to je nešto što nije dobro.

SAŠA NEDEJKOV «Crta» Beograd

10.24

11.53

Srebrenica

Manipulacija

Mržnja

To je više rezultat uticaja političkih struktura na Balkanu, naročito u heterogenim zemljama kao što su BiH, Kosovo, i Makedonija jer političke strukture, igrajući na nacionalističku kartu dobijaju političke poene. Jedna od glavnih komponenti političkih programa i djelovanja političkih partija na Balkanu je etnonacionalna agenda jer je to lakši način da se dodje do glasova i da se mobilišu ljudi.

SEFER TAHIRI Profesor Skopje

12.14

13.07

Manipulacija

Mržnja Nacionalni odnosi

Za ovo jedino objašnjenje je fanazitam, bezrezervna vjera u religiju i neke ljude koji to koriste i vrše manipulaciju. Ovdje bi malo dodala, ne samo religija, i siromaštvo. Jer, upravo u ovim situacijama, prva fama jeste bila da kad odu na ratište dobiju velike pare, ako već i pogine, dadne život za, onda će biti, znate i sami, sve kako ide u dženet, a da će o porodici neko brinuti. To se pokazalo kao neistina i zato i jeste najstrašnije što ljudi svoju djecu svjesno šalju u beznađe.

JADRANKA MILIČEVIĆ

«Cure»

Sarajevo

14.40

15.17

Vjera

Radikalizam

ISIL

Vrlo mi je neobično da roditelji na taj način žrtvuju svoju djecu jer mi smo ovdje svjedoci nekih drugih stvari, mi smo sklanjali djecu početkom devedesetih, sklanjali smo momke upravo da ih ne bi vodili na ratište. Tako da mi je malo neobično jer to nije patriotizam. Ako nisi lojalan svojoj porodici, svojim partnerima, roditeljima svojoj djeci, ne znam kome možeš biti lojalan preko toga.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

15.57

16.30

Vjera

Radikalizam

ISIL

Patriotizam

To jeste stvar što smo pomiješali šta je privatna stvar osoba, koja imaju prava, na koje identitete i primjenu i na javni društveni prostor. U školama, ako ćemo evo gledati u regiji, na svjetskom nivou, moramo mi znati koje su religije, šta se sve koja tumači, a ne da li ste vi bili na času vjeronauke. Jer, to jeste, odmah znamo da su neki diskriminirani.

JADRANKA MILIČEVIĆ

«Cure»

Sarajevo

20.25

20.52

Religija

Zašto se to dešava da u RS nemamo imame i hodže, ovamo nemamo popove i svećenike, znači to je opet manipulacija, upravo manipulacija kroz obrazovni sistem sa mladom, novom generacijom i onda se mi čudimo kako se formiraju svi ovi poslije negativni komentari kod mladi i svega. Zato to on već od osnovne škole ima kalup u koji ćemo ga staviti jer samo to je dobro.

JADRANKA MILIČEVIĆ

«Cure»

Sarajevo

21.33

21.58

Religija

Neko ko želi da bude dio zajednice po tom osnovu mora da izabere vjeronauku, a ne etiku, što znači da stavlja individuu kao što je osoba koja je iskazala taj stav u jako nepovoljan položaj u odnosu da se emancipuje, da ima individualnu poziciju u odnosu šta je njen izbor, a ne da pristaje na komformistički pristup već zadatih i unaprijed izabranih stavova.

SRĐAN KOSOVIĆ

«Vijesti» Podgorica

23.45

24.21

Religija

Posebnost negdje iziskuje da platimo cijenu. Kad kažemo intelektualac uvijek govorimo o manjini, kad kažemo umjetnik, govorimo o manjini, i to su ljudi koji ne pripadaju kolektivima nego koji misle svojim glavama i zaista tu postoji cijena. Medjutim svijet je napredivao, nauka je napredovala zahvaljujući takvim ljudima, a ne zahvaljujući kolektivnom mišljenju i kolektivnom zabijanju nosa u oblande vjera, nacionalizama i ostalih retrogradnih stvari koje nas vraćaju nazad

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

24.21

25.01

Religija Individuali

zam

Kolektivnost

Profesori direktno zloupotrebljavaju svoj poloaj i odnos sa učenicima i insistiraju na tome za koga će oni glasati. Vjerovatno insistiraju i na tome da im u nekim drugim stvarima nametnu svoje vlastito mišljenje, a ne da ih navedu da oni nekako iskreiraju svoj vlastiti stav. Dakle mi generalno imamo problem sa obrazovanjem. Nekako su ljudi koji rade u obrazovanju se, jedan dobar broj njih, odrodili, od odgovornosti koji posao obrazovanja, podučavanja, vaspitanja sa sobom nosi.

RUBINA

ČENGIĆ

Novinar

02.35

03.05

Obrazovanje

Sloboda govora

Ono što ne razumijem je zašto mladima iz BiH smeta što su obrazovne ustanove obezbijedjene kamerama i što se može vidjeti da li neko lomi klupe, roletne, prozore, da li puši u WC-u. Smatram to sa kamerama pozitivnim jer kod nas nema kamera pa se ne može saznati ko je napravio problem, a ko ne.

VESELA TRAJKOVS

KA

10.24

10.47

Kamere u

školi

Činjenica da se koraci koji učenici u školi ne razumiju zbog čega su kamere uvedene znači da je to donesena odluka bez javne diskusije, bez dijaloga. I evo, dolazimo do problema u kakvom društvu živimo. U društvu bez kulture dijaloga, bez razmjene mišljenja.

SAŠA NEDEJKOV «Crta» Beograd

11.01

11.20

Kamere u

školi

Najčešće su ti mladi ljudi zapravo megafoni onoga to čuju u vlastitoj porodici. Ukoliko ne budemo mogli sa djecom razgovarati u kući i u školi onda nas ne treba iznenadjivati zbog čega moramo objašnjavati da su ljudska prava univerzalna kategorija i da ne mogu postojati ukoliko ih posmatramo selektivno.

KRISTINA LJEVAK

Direktor

TV Sarajevo

15.38

16.04

LGBT

Mi često čujemo da se priča o LGBT pravima što je nepostojeća kategorija, postoji kategorija ljudskih prava koja je očigledno uskraćena za jedan dio naše zajednice, i upravo zbog toga je ključno to da i strait ljudi treba da protestvuju i iskažu podršku na bilo koje kršenje ljudskih prava.

SRĐAN KOSOVIĆ

«Vijesti» Podgorica

18.46

19.17

LGBT

To je ono što naši ljudi griješe kad kažu neka oni tamo rade to što hoće u svoja četiri zida. To je opet nametanje društvenih regula i guranja nekoga da ne bude to što jeste. Hetero ljudi nemaju nikakav problem da ispolje bilo koji svoj afinitet. LGBT populacija ima. Parade postoje zbot toga.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

20.06

20.17

LGBT

Ljudi kad izadju javno oni pokazuju da su vidljivi i da postoie i da postoji problem. I tu je vrlo je pogrešno odvajati jedan način u odnosu na sve druge manifestacije. Naprosto, javna manifestacija, u razvijenim zemljama su to svetkovine, to nisu pobune, nego je to slavljenje sopstvene različitosti, slavljenje drugosti. Kod nas to se naziva parada ponosa da bi se pokazalo da se oni zaista ne stide svog seksualnog opredjeljenja.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

20.43

21.12

LGBT

Mi moramo da se borimo za to da osnovna ljudska prava podjednako važe za sve, prava jednog se zavravaju sa pravima drugog. I to mora biti univerzalno. Nažalost, živimo u jednom konzervativnom društvu, u društvu u kojem se različitosti ne prihvataju, društvu u kome svako ko je dovoljno različit postaje meta napada, meta tabua, Kada govorimo o prioadnicima LGBT oni su predmet

SAŠA NEDEJKOV «Crta» Beograd

22.36

23.11

LGBT

Generalno, nemamo zakone, nemamo procedure, nemamo podzakonske akte, nemamo ništa što pokazuje da smo senzibilni. Ne moramo čak ni biti senzibilizirani ali da poštujemo medjunarodne akte koje smo potpisali. Ili, dajte, uspostavite neke procedure i institucije koje će kazniti one koji ne poštuju zakon. Pogotovu što to nepoštivanje zakona kao žrtve proizvodi naosjetljivije kategorije, najosjetljivije članove našeg društva.

RUBINA ČENGIĆ Novinar

03.34

03.59

Invaliditet

Sve vlade u regionu su donosile strategije i strategije, potpisivale ugovore, konvencije, rezolucije, ali, suštinski, prošetajte bilo kojim gradom u regionu, naći će te jako malo mjesta koja su pristupačna osobama sa identitetima. Samo da počnemo odatle, ne moramo da ulazimo u dubinu i već vidite da njima nije olakšan način života.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

04.11

04.32

Invaliditet

Tako da je ovo previše demotivirajuće za osobe sa invaliditetom koje žele društveno biti društveno aktivne. Te osobe ne mogu ni da stignu do tih institucija, a kamoli da završi neku obavezu tamo.

VESELA TRAJKOVS

KA

05.17

05.27

Invaliditet

To je, zapravo, opet kroz obrazovanje, nametnuti sistem razmišljanja o Rusiji kao velikoj zaštitnici i velikom bratu koji nas štiti u svim našim aspektima, ne miješa se u naše unutrašnje poslove kao ni mi u njene. Fakti su nešto sasvim drugi. Medjunarodni odnosi već dugi niz godina ne funkcionišu na osnovu idealističkih perspektiva prijateljstva već zapravo na osnovu konkretnih interesa.

MARKO

SAVIĆ

FPN

Podgorica

06.54

07.27

Rusija

EU

Ljudi u BiH na jednoj, drugoj i trećoj strani, zaklinju se u Rusiju i Tursku kao prijatelja, a kada odlaze iz BiH, trbuhom za kruhom, niko ne ide u Rusiju ili Tursku. Zapravo, idu na taj zapad koji je sav, u te zapadne zemlje koje su sve članice NATO pakta, koje su sve članice Evropske unije protiv kojih tako ostrašćeno govore.

RUBINA

ČENGIĆ

Novinar

09.16

09.38

Rusija

EU

Ja ne znam zašto je Rusija ljudima privlačnija od Evropske unije. Da, Evropska unija je rekla, mi imamo neki plan, neka pravila. Vi ako želite da budete član EU, a niko vas ne tjera budete, evo ispoštujte sve ovo i mi ćemo da vas primimo. A sad, to što Srbija misli da može da preskoči 60 stepenika i da dodje i da se onda potpuno ne snadje u EU, naravno da EU neće na to pristati. Ali je to podrška. EU je najveći donator Srbije, dok je Rusija na nekom 20-om mestu. Ali to je dokaz jednog sistematskog ubiijanja u pojam građana i građanki Srbije, i jednog sistematskog rada itekako na zagovaranju, u kretanju zapravo istoku, umesto zapadu.

ANITA

MITIĆ

Politikolog

10.20

11.20

Rusija

EU

Pitanje je veoma jednostavno. EU ima uslove usljed visokih standarda demokracije, mislim poštovanja ljudskih prava, poštovanja vjerskih sloboda, poštovanja raznolikosti. Jednostavno rečeno poštovanja ljudskog dostojanstva. Prema tome, sve dok se ne dostignu ovi nivoi u ovim stadardima, nikakve države, posebno države Balkana ne mogu biti dio Evropske unije. Dok Rusija nema nikakve uslove pošto su njeni standardi veoma niski. Sve to Rusija zahtjeva je da se stvore ambijent u u kome se oni mogu probiti kako bi intervenisali, vršili pritisak kao homogena sila i obo se posebno primjećuje u Srbiji gdje je ruski uticaj šizofreničan jer je jedan dio stanovništva na strani EU, dio koji je liberalniji, dok je drugi dio, i možda glavniji dio, na strani Rusije te se možda i glavni elementi krize u srpskom društvu mogu naći u ovoj vrsti geopolitičke i kulturne šizofrenije koju ima prema Evropskoj uniji i Rusiji.

MILAZIM

KRASNIQI

Profesor

12.56

14.16

Rusija

EU

Ja mislim da su ruske strukture u Srbiji izmislile upravo reč genocidan narod zato što im je trebalo nekako da opravdaju svoju bitku koju Rusija vodi sa svetom pa nekako preko naših ledja pa je sada postala mantra da se kaže kako je Rusija sprečila da se Srbija, da Srbi budu označeni kao genocidan narod što ne postoji. Do te mjere je to jednostavno. Genocidan narod ne postoji.

ANITA

MITIĆ Politikolog

15.52

16.23

Rusija

EU

Genocid

Da li se u Srebrenici desio ratni zločin ili genocid nije pitanje o kojem treba da imaju lično mišljenje ljudi u bilo kojoj kategoriji društva, posebno ne mladi ljudi koji nikakvog dodira sa tim nisu imali. Tako da postoji pravna kategorija, postoji medjunarodni sud, koji je to presudio i tu nemam potrebe ni za kakvim ličnim mišljenjem.

DARKO

BRKAN

«Zašto ne»

17.58

18.20

Srebrenica

Genocid

Zašto se bavimo njima? Treba da se bvimo sa onim što smo mi uradili. Jer dok se mi ne suočimo sa onim što smo mi uradili mi se kao društvo nećemo pomjeriti ni za jedan pedalj naprijed. Mi onda pokazujemo da za nas nema humanosti, da kod nas nema ljudskog, da je umrlo sve ljudsko u nama.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

19.46

20.02

Srebrenica

Genocid

Umjesto vjeronauke treba da uvedemo, bukvalno, časove suočavanja sa ličnom odgovornošću. Tek onda možemo da pristupimo civiliziranom svijetu i da kažemo ušli smo u XXI vijek. U suprotnom, mi ostajemo u mraku, u mraku ratova, u mraku zločina, u mraku nepriznavanja i tu ne može da slijedi lijepa budućnost. Ona će izazvati i nove podjele i nove ratove. I vrtimo se krug.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

20.26

20.51

Srebrenica

Genocid

Haški tirbunal, njegova osnovna manjkavost je upravo u oročenom djelovanju. Nije utvrdjeno sve, nije bilo vremena, nije bilo prostora. Pri tom kada se kaže nisu političari osudjeni…na verbalno huškanje ili manipulaciju je mnogo teže dokaziva stvar nego sami zločini iako je inspirator taj koji je započeo stvar. I to je ta odgovornost. Meni nije manje kriv Karadžić i Mladić koji su sproveli strategiju koju je neko drugi isplanirao. Ali je teško osuditi političara. I u tom smislu oni imaju tu privilegovanu i laganu poziciju. Jer, oni će davati direktive, a vojska će po komandnoj liniji sprovoditi ono što su ideolozi naredili. Imate tu i akademike, i crkvu, znači, naprosto postojala su tri stuba koja su započeli ratove, a vojska je bila samo egzekutor.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

02.53

03.46

Haški sud

ICTY

Presude Haškog tribunala su dosta opširne, a mediji ih prenose dosta šturo, i uzimaju one detalje koji njima odgovaraju. Tako da, ukoliko čovjek želi zaista da bude bolje obavješten mora pročitati cijele te opširne i dosta opširne tekstove.

RUBINA

ČENGIĆ

Novinar

05.12

05.28

Haški sud

ICTY

Ako vi 20 godina na svim medijima, u svim knjigama, u svim javnim nastupima osoba koji evo trenutno ipak vode politiku jedne države, slušate istu spiku, istu priču, vi ne možete imati razumjevanje za nešto drugo. Jer, niste ni u dodiru sa ovima drugima i drugačijima.

JADRANKA

MILIČEVIĆ

«Cure»

08.19

08.38

Haški sud

ICTY

I dalje smatram da ko god je imao mogućnost i dostupnost ovim alternativnim vidovima edukacija, tim nekim novim saznanjima, ima malo drugačiji i normalniji stav u prihvaćanju drugog i drugačijeg.

JADRANKA

MILIČEVIĆ

«Cure»

10.41

10.53

Haški sud

ICTY

To i jeste taj problem tog kolektivnog nametanja identiteta i onda vam je jako teško ljude izvući da on ima pravo na svoj lični stav i zato jeste bio mali procenat ljudi od devedesetih do dana današnjeg, možemo govoriti o procentima, koji su bili svjesni svojih identiteta. Ali je bilo teško, bili napadani, hapšeni, imali problema izbacivani iz kuće, poslova i svega, zato što nisu prihvatili taj kolektivni identitet, automatizmom kolektivnu odgovornost i krivicu, za nešto što nisu čak ni učestvovali u donošenju odluka.

JADRANKA

MILIČEVIĆ

«Cure»

11.15

11.49

Haški sud

ICTY

Ovde ljudi koji imaju ispravna razmišljanja, oni će samo da budu izopšteniji iz društva. Mi smo gledali generacije aktivista i aktivistkinja, inicijative koje dolaze i tačno isti šablon. Znači, prvo krenu da imaju problema na fakultetu, onda krenu da imaju problema u svom društvu zbog stavova koji imaju, onda krenu da imaju problema u porodici, onda ako nešto krene javnije se urade, onda to krene cijela mašinerija protiv koje ti ne možeš da se boriš, nemaš kapaciteta da se protiv nje boriš, krene na tebe. I tvoj je zapravo izbor ili da se utopiš u masu i da imaš neka neutralna mišjenja, da ne dižeš bulumentu oko ni o čega, ili da odeš, da tražiš svoju sreću u nekim drugim stvarima ili da se zatvoriš u jedan potpuni krug istomišljenika i u njemu se praviš da je ceo svijet takav.

ANITA

MITIĆ Politikolog

11.51

11.49

Haški sud

ICTY

Pa mladima, ako ima se govori “šuti šta ti znaš” ostaje im jako malo prostora da formiraju svoje mišljenje. I ako se od njih stalno traži da se povinuju autoritetu bez preispitiavnja, onda će se prosto ograničiti njihovo djelovanje u smislu kritičkog mišljenja.

JOVANA

JOVOVIĆ

Politolog

Nikšić

02.43

03.06

Mladi

I to su negdje zaostavštine iz nekih prošlih vremena, “mladi ne treba da se pitaju” sve dok ne postanu svoji ljudi i slično, što je opet nekako jedan od mnogo da

JOVANA

JOVOVIĆ

Politolog

Nikšić

03.57

04.17

Mladi

Tradicionalno vaspitanje nameće cenzuru, cenzuru mišljenja, cenzuru govora. A kada je svjestan kako stvari teku, odnosno da ti tokovi mogu da se presjeku, odnosno da cenzura uradi svoje pa neko zaćuti, povuče se u svoju osamu i tiho pati, već je riješio pola problema i to se neće desiti. Osoba koja na ovaj način misli je osoba koja će sutra biti nosilac slobodnog duha.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

05.23

05.50

Mladi

Mladi ljudi, uopšte ljudi kad nisu slobodni onda to utiče na nedostatak kreacije, kreativnog razmišljanja, bujanja odredjenih novih ideja i sužavanja prostora za djelovanje. Ovdje zapravo vidimo koliko je sama atmosfera u kojoj mladi treba da pokažu ono što mladost nosi, a to je buntovnost u svakom smislu, pa čak i ako pogriješe, ili ako nisu u pravu, to treba da urade, je uticala na sužavanje mogućnosti i na strah. Strah je ono što smo stekli da li kroz nekakve porodične konzensuse, a svakako društvene, tako da u tom smislu ne opravdavati ih ali razumjeti da oni prosto iz takvog okruženja svoju budućnost ne mogu da vide, i svoj dio u gradjenju te budućnosti ne mogu da vide.

MARKO SAVIĆ

FPN

Podgorica

06.53

07.58

Mladi

Strah

Isprepadani roditelji, isprepadana djeca, u školi ih uče da je bolje da se ne ističu, a ako se budu isticali da to može samo negativnosti donijeti, onda se najvjerojatnije od toga i boje da preuzmu inicijative ili da kažu ono što misle.

JADRANKA

MILIČEVIĆ

«Cure»

08.16

08.32

Mladi

Strah

Imate na zapadu modele gdje se mlada osoba uči na startu da bude individua, da bude daleko od kolektiva i da bude odgovorna sama za sebe. A mi smo još uvijek u tim tradicionalnim okovima. Još uvijek se učimo. Stara Jugoslavija je imala nevjerovatan broj mješovitih brakova i to su bile prirodne i normalne stvari. I niko nije postavljao barijere i granice u smislu naciona izmedju dvoje ljudi.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

09.56

10.21

Mješoviti brakovi

Stvarnost u kojoj živimo nakon, nazovimo to tako, etničkog zgušnjavanja kontekstu demografije u BiH, je takva da jedno društvo kakvo je bilo BiH gdje je u ranije bilo čak i do jedne četvrtine mješanih brakova, odnosno brakova ljudi iz različitog etničkog porijekla, došlo do toga da je potpuno nemoguće trenutno, čak i ukoliko bi se to promovisalo, ostvariti takve brojeve budući da su nam društva uglavnom kondenzirana, uglavnom su homogena. Jako je teško uopšte se baviiti ovim pitanjem u BiH.

DARKO

BRKAN

«Zašto ne»

10.39

11.21

Mješoviti brakovi

S jedne strane iz neke nesigurnosti životne, odnosni neke bezperspektivnosti, imamo mnogo trajniju vezu izmedju roditelja i djece nego što je to gledano negdje drugdje, a s druge strane imamo i potrebu, koja je sasvim normalna, mladih ljudi da se odvojeni, postanu samostalniji, tako da tu ima jedan sukob želja i mogućnosti koji uglavnom dovede do toga da velika većina mladih su mnogo duže zavisni od roditelja nego što bi sami htjeli i nego što su mladi u nekim razvijenim zemljama.

DARKO

BRKAN

«Zašto ne»

14.43

15.17

Mješoviti brakovi

Mladi

Samostal

nost

Roza boja neće učiniti nekoga većim ili manjim muškarcem, niti će plava boja učiniti neku ženu više ili manje ženstvenom. To je streotipno razmišljanje koje je prilično pogrešno. Ali, mi smo krivi za to. Kad se rodi beba onda svi trčimo da kupimo za djevojčice roze stvari, za dječake plave stvari, što je pogrešno. Nema potrebe za tim, nema potrebe odvajati jer treba razvijati osobu u skladu sa njenim interesovanjima, ambicijama, potrebama, željama. Naprosto se prilagodjavati svakoj jedinci jer svako biće je za sebe potpuno posebno i potpuno drugačije.

TANJA PAVLIČEVIĆ

«Građanska

alijansa»

Crna Gora

20.21

20.56

LGBT

a se slažem sa Predragom za Skopje i uopšte Makedoniju. Pa, generalno, ja tabla i kreda, naprimjer. I to je jedna mana. Naprimjer, to poslije izraste u gotov proizvod, odnosno ostane zakovan u zidu. Ako želiš poslije da se oslobodi tog zida, zid je oštećen i ne može više biti kao prije. Zato ljudi žive sa ogromnim egom, a ništa konkretno nisu napravili. I mislim da je to neki najvažniji razlog što naselja, grad i republika ne napreduju.

ANTONI

04.30

05.42

Obrazovanje

Makedonija

Udžbenici su mnogo zastarjeli bilo koja da je tema, ne samo ekologija, već i predmeti poput sociologije i filozofije koji ipak trebaju da imaju utjecaj na opšte društveno znanje, a ne samo za nauku. E baš ti predmeti su oni koji imaju protivne stavove. Ne možemo da učimo na drugoj godini da žena treba da bude domaćica ili da je homoseksualnost bolest što očigledno na svjetskom nivou nije istina, nije činjenica, nije istinsko gledanje na problem.

VESELA

07.40

08.18

Obrazovanje

I profesori isto tako kažu djeca ne znaju, ne znamo šta da radimo i više i sami profesori se ne mogu požaliti nikome u državnoj administraciji, a ni sama djeca se nemaju kome požaliti i tako se naše obrazovanje uopšte ne mijenja.

VESELA

08.48

09.04

Obrazovanje

Šte se tiče predmeta kritičko mišljenje ono ne postoji u našim školama. Pozitivan sam i mislim da mi imamo pravo izražavanje naših ideja i našeg mišljenja. Srećom većina profesora nas podržava ali mislim da ima još nekolicina od kojih možeš imati posljedice nakon što izražiš svoje mišljenje i iskrene ideje. U biti, mislim, da imamo to pravo i ne smeta nam niko.

RINON

13.10

13.46

Obrazovanje

Na osnovu pitanja koje ste postavili, prije četiri godine, možda je bilo podjela izmedju kulturnih i etničkih skupina. Mislim da je sada došlo do promjena i možda se jedan manji broj još uvijek ne druži. Mislim da se većina druži.

AGNESA

15.07

15.31

Nacije

Nacionalni

odnosi

Ono što je bitno u našoj školi koliko god da izražavamo slobodno mišljenje nema ko saslušati naše mišljenje, mi se izražavamo svaki dan sa radom koji radimo, sa zadacima, sa željama koje izrazimo ali na žalost nemamo feedback od onih koji slušaju naše mišjenje.

FATON

16.54

17.17

Obrazovanje

Naša zemlja je po obliku demokratska ali imajući u vidu da živimo u multietničkoj državi, mislim da mi ne uživamo sva prava kao ostali etniciteti. Znači samo ime države govori da je makedonska, tako da mi Albanci ne uživamo sva prava, Nešto što fali, po mom mišjenju, su multietničke organizacije. Mislim da postoji samo jedna organizacija koju poznajemo koja se sastoji od različitih etniciteta – “Omladinski obrazovni forum”

SUFLAN

17.18

17.52

Nacije

Nacionalni

odnosi

Polazeći od toga da mi kao albanski narod koji smo u velikom broju u ovoj zemlji još uvijek smo priznati kao manjina ispred drugih država, odmah se vidi kako smo diskriminirani bez obzira na druge etnicitete koji žive u ovoj zemlji. U tom smislu smo ograničeni kao narod ove države. A da bi se oslobodili ove manjkavosti potrebno je puno rada i vremena počevši od visokih pozicija bez uplitanja u političku stranu.

ISRA

18.10

18.47

Nacije

Nacionalni

odnosi

Ograničava se tako da se etnicitet povezuje sa vjerom. Ja mislim da svaki čovjek treba imati sposobnost da misli i prostudira sve vjere zbog toga što nas ni jedna vjera ne uči lošim stvarima. Čovjek je taj koji je percipira na negativan način i vodi ka estremizmu izmišjajući svoja vlastita pravila. Mislim da svaki stanovnik Mekedonije treba da nadje vremena i prostudira sve vjere ako želi da se posveti vjeri. Prije nego to odluči mora da razmisli koja je bolja ili benefitna za njega samog.

AGON

22.00

22.48

Religija

Što se tiče radikalizma, mislim da postoji u našoj zemlji, postoje barijere koje mi trebamo rušiti i ići ka suradnji i miru.

ISRA

23.47

24.09

Nacije

Nacionalni

odnosi

Ako gledamo ljudska prava, ista su za sve. Imamo jednaka radna prava, bez ozbira na nacionalnost…Da, Albanci mogu da se osjećaju ugroženi jednako kao što neko ko je Makedonac ode da radi u Albaniju ne bi imao ista prava kao što ih ima Albanac koji je rodjen u toj državi.

DARKO

03.18

03.41

Nacije

Nacionalni

odnosi

Sami pravimo te granice i barijere izmedju nas, a u biti vrlo je jednostavno – svi smo jednaki, to što nam je jezik drugačiji ne čini razliku medju nama. Ako ne možemo da se razumijemo na albanskom ili makedonskom sigurno neko od nas zna barem engleski i razumjećemo se na trećem jeziku, što meni ne predstavlja nikakav problem.

MIRJANA

03.42

05.06

Nacije

Nacionalni

Odnosi

Jezik

Generalno, odnos prema pravima Albanaca i Makedonaca, mislim, a to je samo moje mišljenje, da dok god se budemo dijelili na Albance i Makedonce imaćemo probleme, i uvijek će biti kamen spoticanja, koji nam ne da da idemo naprijed. Dokle god postoji podjela medju nama, “ti si Albanac, ne možeš ovo”, ili ” ti si Makedonac ne možeš ono”. Isto i za religiju. Sve dok postoje “jedni i drugi” imaćemo problem.

PREDRAG

04.41

05.13

Nacionalni

odnosi

Religija nije nešto što treba da bude nametnuto, religija je pravo na lični izbor. Znači, na ovim prostorima, generalno na Balkanu i kod nas isto, religija je nametnuta, pod navodnim znacima, od srane roditelja i zajednice.

PREDRAG

05.35

05.49

Religija

Glavni problem je što albanski i makedonski političari, posebno albanski, se osvrću na prava Albanaca,a ne govore o pravima drugih, svih gradjana. To je glavni problem a najščešće ta prava se pominju.

ILIJA

10.49

11.06

Nacionalni

odnosi

Konkretan primjer, ne znam kako da objasnim, u malim zajednicama, kao u romskoj naprimjer. Tome sam svjedočio kako je Rom bio diskriminiran. Mislim da Albanci i druge muslimanske zajednice nisu diskriminirane. Baš, naprotiv, uživaju prilično velika prava naspram romske zajednice.

NIKOLA

15.51

15.22

Romi

Nacije

Mislim da se u redovnom školskom obrazovanju nije pominjala LGBT populacija. Medjutim, na fakultetima postoje predmeti koji se bave rodom, jednakošću, ljudskim pravima i slobodama. A prava vezana za seksualnu orijentaciju se dižu na najviši nivo i uzimaju veliki zamah putem različitih konvencija i slično. Kod nas ovdje, smatram da te ljudi drugi previše doživljavaju, povredjuju ih, mnogo diskriminišu.

DEANA

16.22

17.13

LGBT

Mislim da postoji favoriziranje na fakultetu prema, na primjer, socijalnom statusu Neki studenti ili učenici se favoriziraju pfrema socijalnom ili financijskom statusu porodice, na prmjer, oni imaju bilji status od drugih.

VICTOR

18.11

18.37

Socijalne

Razlike

Obrazovanje

Da, to je tačno, trebaš podržavati ženska prava ali mislim da pored žena koje su feministikinje treba da postoje i muškarci koji su feministi. Ja sam svjedočila tome, sjedni, ti si ženska, nemaš pravo da govoriš. Realno, sve smo bile u takvoj situaciji i smatram da to ne treba tako biti jer na ovom svijetu smo svi jednaki.

EVA

19.45

20.13

Prava žena

U Makedoniji mladi ne misle da žena treba da sjedi kući, da čisti i da se ne bavi ničim. Mislim da je to kod starijih ljudi koji nažalost vode Makedoniju, koji su politički aktivni, nema mladih aktivista čije se mišljenje čuje. Mislim da mladi progresivno razmišljaju.

VESELA

20.33

21.06

Prava žena

Ne podržavam gej paradu iz razloga što ako idemo sa psihološkog aspekta čovjek se ne radja sa tim. Mislim da je to kao neka psihička bolest, nešto što ljudski mozak kreira, nije to nešto što se mora, kao naprimjer, nešto što te čini ovisnim. To je kao neki društveni poremećaj, na neki način homoseksulanost dovodi do kraja društva.

ADAS

03.45

04.18

LGBT

Šta se tiče homoseksulanosti, ne mislim isto kao moj drug Adas. Rekla bih da kad čovjek odluči biti homoseksualac ne znači da je imao porodične probleme ili nešto slično, jednostavno to dolazi po prirodi kao osjećaj i neko odluči da bude. To ne znači da treba postojati odredjeni problem kako bi postao dio grupe.

ISRA

04.36

04.57

LGBT

Što se tiče homoseksulanosti, možda ja njih podržavam možda svi žele da ih podržite, ali to je kraj jednog društva. Znači ako bi svi ljudi željeli biti homoseksualci, onda se društvo neće nastaviti, priroda to ne dozvoljava. To je logično.

AURORA

04.58

05.25

LGBT

Htio bih se nadovezati na ono što je rečeno ranije i kazati da to nema veze sa psihičkim poremećajem. Poenta je da osoba sama izabere svoju orijentaciju To kažem zbog toga šio većina članova LGBT inisistiraju da su rodjeni sa takvom seksulanom orijentacijom. U vezi sa paradom, mislim da se pomoću tih parada nameće drugim da se priključe i postanu članovi LGBT-a.

RINON

06.12

06.54

LGBT

Na primjer, ja ne vidim kao rješenje koje trebaju drugi učiniti, zato što je to pravo svake žene i to je njeno tijelo. Nema pravo neko drugi odlučivati o tome šta će ona uraditi sa svojim tijelom. Prema nekim istraživanjima, naprimjer toga kod nas nema, ne uče nas u školi o seksu i ostalo, ali u Americi u većini škola to postoji, uče ih o preventivi i kako se zaštiti.

AGNESA

10.19

10.55

Abortus

Sama pojava za zabranu neke odluke koju može donijeti neka žena za svoje tijelo od neke druge grupe, osobe, strane, pokazuje da je žena inferiorna prema njima, znači podložna je pravilima koje donese neko drugi. Tu se direktno radi o tome, kad se posmatra žena u našem društvu, ne vidi se kao neko ko može odlučivati za samu sebe, a kamoli odlučivati za nešto drugo.

FATON

11.30

11.58

Abortus

Tu diskriminaciju koja se radi Albancima prilikom upisa na državni univerzitet Sjeverne Makedonije slažem se sa Adasovim mišljenjem zato što Makedonci nemaju kao obligatoran predmet albanski jezik dok mi ostali imamo obligatorno da učimo makedonski jezik i zbog toga nismo spremni jer imamo još jedan jezik koji možemo upotrijebiti za studiranje.

FATON

13.19

13.44

Nacionalni odnosi

Obrazovanje

Da, tako je. Manipiuliše se s time, koristi se i kod vas to, ja non-stop pratim dešavanja u regionu i to je vrsta politike kako bi sano oni vladali, a da narod, opet ću reći, tapka u mjestu i iseljava se,a ne znam zašto to rade. Niko to nebi radio svom narodu recimo u Njemačkoj, Danskoj, Švedskoj, ili bilo gdje drugdje. Znači, uzmite primjer i u Rusiji koja je ogromna zemlja, ima mnogo nacionalnosti, njihov predsjednik koji mi nije idol, postoji neka vrsta diktature, ali svidja mi se njegova rečenica:”Svi su gradjani ove zemlje.” Ja volim diktaturu zakona i najiskrenije želim to u Makedoniji. Da imamo svi ista prava. Albanci, Makedonci, Romi, Turci, Bošnjaci i svi ostali da imamo ista prava ali i jednake okolnosti. A ne, za jedne da važe za druge ne važe. To je moje mišljenje.

IME NIJE NAVEDENO

05.34

06.32

Ravnoprav

nost

Nacije

Sjeverna Makedonija i Evroposka unija smatram da treba još malo poraditi jer ne vjerujem da imamo mentalitet, uopće svi gradjani, bez razlike da li je riječ o starijim ili mladjim generacijama. Smatram da treba prvo da uradimo promjene u našem mentalitetu kako bi uopće dobili neke opće navike, kulturne navike, jednostavno još uvijek kada hodamo ulicom bacamo opuške. To se ne dešava negdje vani osim u našim balkanskim zemljama, posebni kod nas u Makedoniji mogu potvrditi da se dešava, i neke takve minorne stvari koje su značajni dijelovi velike slike nazvane Evropska unija. Tako da ja smatram da možda treba još malo da se poradi na nekim situacijama koje stvarno imaju vrlo, vrlo veliki udio u velikoj slici. A bilo bi fino ako udjemo. Otvoriće se nova vrata za nas mlade prije svega, možda nećemo više imati toliku veliku želju da se iselimo iz ove zemlje kakvu imamo do sada.

MIRJANA

08.26

09.29

EU

Mislim da će integracija u Evropsku uniju imati više prednosti zbog same činjenice da nam je obrazovanje lošije, to bi nam popravilo uvjete za obrazovanje, to bi nam pružilo mogućnost da bolje upoznamo spoljni svijet kao i da uzmemo primjere iz drugih kultura.

SUFLAN

09.29

09.46