Pravo da se boriš za svoja prava

Izvor: RSE

Koalicija za pomirenje pokrenuta na Kosovu

Dvadeset godina od rata, u Prištini je u četvrtak (11. jul) pokrenuta Koalicija za pomirenje na Kosovu. Evidentiranje zločina i uspostavljanje činjenične istine iz prošlosti istaknuti su kao neki od glavnih uslova za pomirenje.

Pod pokroviteljstvom EU, Fond za humanitarno pravo Kosovo te nevladine organizacije AKTIV iz Severne Mitrovice i ArtPolis iz Prištine, udružili su snage u cilju poboljšanja etničkih odnosa i podsticaja na proces pomirenja. Saradnja ovih organizacija ostvarena je i sa hrvatskom organizacijom Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću.

Cilj ove koalicije je, između ostalog, uspostavljanje i promocija činjenične istine u vezi kršenja ljudskih i humanitarnog prava, promocija mira, razumevanja i tolerancije uz priznanje svih žrtava i preživelih te uticanje na donosioce odluka u kreiranju politika u korist procesa pomirenja.

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo kazao je da će ova koalicija biti otvorena za saradnju sa svim organizacijama i pojedincima koji dele iste vrednosti.

“Ovaj projekat je samo početak jednog zajedničkog rada, kojem je konačni cilj postizanje održivog mira i doprinos pomirenju na Kosovu u budućnosti”, kazao je Bljakaj.

Miodrag Milićević, izvršni direktor AKTIV-a, organizacije koja se bavi promocijom demokratskih vrednosti i kultura, smatra da utvrđivanje činjenica nema alternativu, “što je i preduslov za pomirenje i stabilizacije prilika unutar kosovskog društva”.

Kako je dodao Milićević, iako ta tema nije na visokoj poziciji političkih agendi, tom procesu može da pomogne civilno društvo i tako na sebe preuzme deo odgovornosti u nastojanju da do istinskog pomirenja zaista dođe.

On tvrdi da se pomirenje može desiti kada sve strane pokažu da su spremne da se suoče sa prošlošću i da se na taj način otvori put dijalogu.

“Tokom sprovođenja ovog projekta, zajednička inicijativa Koalicije za pomirenje nastojaće da delom skine teret etničkih podela i ponudi model za prevazilaženjem evidentnih nedostataka koji danas opterećuju međuetničke odnose na Kosovu”, kazao je Miodrag Milićević.

Zana Hodža, direktorka ArtPolisa, organizacije koja promoviše kulturu, umetnost i multietnički suživot kroz socijalni dijalog, izrazila je nadu da će ova koalicija u bliskoj budućnosti uspeti da inspiriše nove generacije da prihvate vrednosti kulturne raznolikosti kao nešto što je za dobrobit društva.

“Ovo je veliki izazov za međuetničko pomirenje i u procesu izgradnje mira, ali kulturna raznolikost ojačava i obogaćuje jednu zemlju. Naš cilj je da sledećih godina stvorimo dobre prakse slavljenja kulturne raznolikosti na Kosovu”, kazala je Hodža.

Kosovski novinar Adriatik Keljmendi, inače zagovarnik Inicijative za Rekom (inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima 1991-2001. godine, prim. aut.) je na panel-diskusiji rekao da formiranje Koalicije o pomirenju 20 godina od završetka rata ukazuje na veliki neuspeh, ali je podsetio da su brojne organizacije i pojedinci svih ovih godina činili napore da se sukobi ne ponove, ali i da se evidentira istina o ratu. Ukazao je da je posebno bitno da se svi zločini evidentiraju.

“Kao što je slučaj sa svakim ratom, odgovornost se ne može izjednačiti, za tim ne treba ni da se teži, ali se treba adresirati. Dakle, ukoliko je jedna strana počinila jedan zločin, a druga deset, i taj jedan i ti deset se trebaju evidentirati”, kazao je Keljmendi.

Darko Dimitrijević, novinar iz Goraždevca, istakao je da je pomirenje dug proces i da je, pre svega, problem uvažavanje zločina druge strane.

“Malo je onih ljudi u albanskoj zajednici koji su u stanju da kažu da su Srbi patili i malo je Srba koji će reći da su Albanci patili. Po meni, žrtva ne bi trebalo da ima nacionalnost i sve žrtve bi trebalo da budu iste”, kazao je Dimitrijević.

POPULARNO

U korak s tehnologijom

Tehnololgija nikada nije napredovala brzo kao danas. Gotovo svake godine pojavljuju se nove tehnološke inovacije čija je svrha da olakša život čovjeku. No, ljudima je nekada jako teško pratiti taj napredak. Upravo taj problem prepoznala je grupa mladih entuzijasta i kao odgovor na to pokrenuli su JCoders Akademiju na Kosovu, Cilj im je putem tehnologije osnažiti mlade. Više u priči naše Vjose Čerkini. 

ZLATKO JELISAVAC: Spasavanje duše u emigraciji

Pre neki dan pročitam vest: Samoorganizovane grupe u Sloveniji love migrante, pa se lepo začudih i zamislih, sve pitajući se šta se to događa s ovim ludim svetom… Šta se to desi u ljudskoj glavi, pa on/ona „spontano“ krene da patrolira granicom i čuva svoju rodnu grudu – u ovom slučaju deželu, od arhineprijatelja/emigranata koji uporno uzurpiraju granice u pokušaju da se dočepaju zapadne Evrope?

Nasilje nad izbjeglicama na Balkanskoj ruti

„Smijali su se dok su nas tukli”, naslov je teksta objavljenog u online izdanju magazina „Spiegel” autora Thorea Schrödera koji je boravio u Bihaću. „Da li Frontex (Agencije za europsku graničnu i obalnu stražu) toleriše maltretiranje izbjeglica od strane lokalnih snaga sigurnosti? Kako nasilje sistemski funkcioniše, govore žrtve i humanitarci iz izbjegličkog centra u Bosni”, piše u uvodu teksta. 

Svi putevi vode u Beograd

Beograd je postao sabirni centar Srbije. Zbog toga i ne zvuči pogrešno kada kažemo da svi putevi vode u Beograd. No, da li je u pitanju prirodna tendencija za urbanim životom ili se radi o posljedici loše državne politike? Upravo o tome je s mladima u Beogradu razgovarao naš Aleksandar Klarić.

Ko su nam uzori i autoriteti?

Uzori i autoriteti predstavljaju jednu od osnovnih stvari za izgradnju ličnosti svake osobe. Počevši od roditelja, rodbine, učitelja pa do javnih ličnosti na koje se ugledamo, oni uveliko utječu na to kako se mi ponašamo i u kakve ćemo osobe izrasti. Upravo o uzorima naš Aleksandar Klarić je razgovarao sa mladim ljudima u Beogradu. 

Za neke otpad, za druge radni materijal

Grupa mladih entuzijasta koja stoji iza kosovskog brenda “DYVÓ” je čisti dokaz da malo kreativnosti i volje može donijeti sjajne rezultate. Ovi mladi ljudi akrilnu plastiku koja se najčešće koristi u svrhe izrade promotivnih materijala reciklira i od nje pravi nakit. Više u priči Vjose Čerkini. 

Login