DALIBOR STUPAR: Džaba vam mantra – antifašizam i fašizam nisu isto!

Nema jednakosti između onih koji bodu noževima i njihovih žrtava

Izvor: Autonomija.info

Student Uroš Janjić, izboden je u Nišu zbog toga što je nosio majicu sa antifašističkim simbolima. Posvedočio je listu Danas da je upravo ona bila razlog napada, jer je bilo i drugih verzija, između ostalog, da je došlo do sukoba dve grupe ekstremnih levičara i desničara. Uroš je pojasnio da mu niko nije tražio da majicu skine, već da je jedan iz čopora napadača, iziritiran njome, nakon konstatacije da mu smeta odmah prešao s reči na (ne)delo.
Dobra vest je što je policija privela jednog osumnjičenog. Loša je što je osumnjičen za nanošenje teških telesnih povreda, ali ne i zločin iz mržnje. Jer, šta je ovo ako nije zločin iz mržnje? Dobra vest je i to što je Janjić poručio da nema nameru da ikada odustane od javnog zastupanja svojih stavova. Gradonačelnik Niša nije se, naravno, sam oglasio tim povodom. Tek na upit medija i kad je već potvrđeno da je povod napada zaista bila majica, odnosno ideološka različitost, on je osudio nasilje „nad bilo kim i bilo kojim povodom“. Verovatno i nasilje nad kitovima na Farskim ostrvima. Njegov kolega gradonačelnik Novog Sada jačeg je karaktera, već dve nedelje ni da zucne o nasilju nad neistomišljenicima u gradu koji vodi.
Možda će zvučati glupo, ali čini mi se da ovde nisu najveći problem počinioci. Praznoglavih neonacista, skinsa, zlikovaca koji se pale na fašizam i nacizam uvek je bilo i biće ih. Ovde su najveći problem relativizatori. To su oni obični, neupadljivi ljudi, komšije i poznanici, pa i rođaci, koji po slavama, pijacama, berbernicama i pred diskontima pića uvek prvi počnu da pronalaze smisao u zločinu. „Jedna strana reče da je zbog majice, ali nismo čuli drugu stranu“, uobičajena je rečenica kojom se, zapravo, daje za pravo napadačima. „I levičari i desničari su ekstremisti, dve strane istog novčića i zato ne volim ni jedne ni druge“ rečenica je koja se po pravilu može čuti nakon ovakvih napada.
Ono što ne možete čuti jeste vest ili primer koji dokazuje da su dve strane zaista iste. Nikada se kao kontraargument ne navodi makar jedna vest u kojoj su napadači i žrtve u obrnutom odnosu. To je normalno, jer ma koliko se trudio, ni ja ne mogu da se setim nijednog slučaja u kojem je antifašista (ili antifašisti u čoporu), napao(li) nekog ponosnog i usamljenog nacionalistu s majicom Ratka Mladića, Draže Mihailovića ili Putina. Čak i da mogu, jedan napad ne može da bude dovoljan da se izjednači sa stotinama napada desničarskih praznoglavaca, ali nema čak ni tog jednog. Ipak, ta činjenica ne smeta da se neprekidno govori o „dve strane istog novčića“ i izjednačava ekstremizam obeju grupa.
E, pa drugovi i drugarice relativizatori, antifa i anti-antifa nisu i neće nikada biti jedno isto. Antifa je skraćenica od ANTIFAŠIZAM, a ovo drugo je FAŠIZAM. Jednostavno je. Takođe, antifašizam nije isto što i komunizam, što takođe uvek imputirate. Ili hoćete da kažete kako su Velika Britanija, SAD, Francuska i ostale zemlje saveznice u Drugom svetskom ratu, koje su se borile protiv Hitlera, Musolinija i njihovih trabanata, i koje ponosno baštine antifašizam, takođe komunističke?

Pogrešna boja očiju, pogrešan sportski klub, pogrešno prezime… Nešto će već biti razlog

Još jedna činjenica – fašizam u Srbiji postoji. I ne, njegovi poštovaoci ne moraju nužno da nose braon košulje ili uniforme bilo koje boje. Mada se neprekidno upinju. Zato se manite priča da su fašizam i nacizam umrli s Benitom i Adolfom. Njihovi direktni sledbenici više ne postoje, ali svi poštovaoci njihovih ideja danas jesu po difoltu neofašisti i neonacisti. Šovinisti. Nisu patriote niti nacionalisti. Jeste da se nekada kriju pod firmom humanitaraca, navijača ili možda zaštitnika životinja, ali oni su zvanično baštinici tih ideologija i tako ih treba i nazivati.
„Nedić je bio srpska majka, sačuvao je supstancu srpskog bića i nije bio fašista“, rečenica je koju vam izgovaraju njegovi današnji poštovaoci. Tako je, reč je o neofašistima.
„Ljotić je bio malo ekstreman, ne odobravam baš sve njegove poteze, ali njegov Zbor se borio za srBstvo, a protiv komunjara“, takođe izgovaraju neofašisti/nacisti. Ne budisti. Ne hipici. Ne antifašisti.
A šta je cilj rehabilitacije ljudi i pokreta o kojima je pošten svet odavno rekao svoje mišljenje? Sada je već više nego jasno da je to pranje zločinačke politike iz devedesetih godina, koju živimo i danas. Jer, ako uspeš da rehabilituješ Milana Nedića, koji je po merilima svetske istoriografije najobičniji kvisling, sluga Hitlera, zločinac, koliko li će tek lako biti rehabilitovati lokalne jajare i secikese? Razne Mladiće, Karadžiće, Arkane i Legije kojima se svet nije bavio na takav način, jer su zločini koje su počinili rezervisani za plemena iz balkanskih gudura?
Tu je tvoja uloga, dragi čitaoče, ogromna. Svakoga ko kaže ne opravdavam ubod nožem, ali… pozdravi i poželi mu sreću u nastavku života čiji deo nećeš biti. To učini što pre. Jer, takav će sutra naći opravdanje i za napad na tebe. Pogrešna boja očiju, pogrešan sportski klub, pogrešno prezime… Nešto će već biti razlog zbog kojeg će izgovoriti čuveno: “Znam čoveka od ranije, ne opravdavam nasilje, ali u ovom slučaju…“, i time oprati savest ubeđujući se da si sam kriv za to što ti se dogodilo. A nisi niti možeš biti. Nema jednakosti između onih koji uvek bodu noževima i onih koji su uvek bodeni. A relativizatori neka se sami valjaju u svojim mrziteljskim brlozima. Normalan svet ionako nije za njih.
P.S. A ovi što oslobađaju Crvene beretke, podmazuju relativizatorsku mašineriju i pomažu joj da ostane u pripravnosti.

Login