Foto: Nenad Vukelić
Bio je to drugi put da sam se zaputila u Prištinu. U autobusu zagušljivo, krcato, već u Beogradu je jasno da je prevoznik prodao više karata nego što ima sedišta, pa je nekoliko putnika osuđeno da stoji ceo put. Cura iz Beograda sedi pored mene i nervozno cupka. Nikada nije bila tamo. Ispituje me: kako je, govore li srpski, koliko je bezbedno, jesu li im asfaltirane ulice… Premda svoj čovek, roditeljima je, kaže, slagala da ide u Banjaluku – zarad mira u kući.
