Pjevati hrvatsku himnu u Srbiji – sloboda izražavanja, zabava, provokacija, ili nepromišljeno djelovanje?
Mladi Novog Sada pokrenuli su ovu temu, a u videu donosimo njihove stavove.
„Radilo se o tome da sam bio zainteresovan za jednu hrvatsku pesmu, tačnije himnu, i pevao sam je iz neke da li zabave, radoznalosti, entuzijazma (…) I to je krenulo jednom neželjenom smeru, ispao sam nekakav crni bojovnik, NDH-ovac, ustaša.“
Nakon što je Stefan ispričao kako je pjevao hvatsku himnu u Srbiji, njegove kolege su reagovale na različite načine.
„I ja slušam dosta hrvatskih pesama, slušam Nove Fosile kao što i u Hrvatskoj slušaju nas. Tako, ja slušam njihove izvođače zato što stvarno mnogo lepo pevaju. Ali, nisam se odlučio za himnu jer samim tim kada počnete pevati nečiju himnu, ili mi da pevamo našu himnu u Hrvatskoj, provokacija je.“
Pjevanje hrvatske himne, Stefanov drugar Nikola protumačio je kao provokaciju, obzirom su članovi njegove porodice stradali u ratu.
„To je nekako za mene provokacija, jer ja sam izgubio nekoga tamo u Hrvatskoj i neko ne zna koga sam ja izgubio i kako su krvnički ubijani i počne da peva hrvatsku himnu. Pa kako da ja to protumačim? A dobro znam šta su mi radili 92., određenima, zato što su bili Srbi u Hrvatskoj. Ja sam 1996. godište (…) Ne mogu da oprostim nikom svoje. Draže je meni moje malo, nego njihovo sve. Znači, možda bi i dan danas ti moji preci koji su bili tamo, a samo zato što su Srbi su ubijani, sestra od 4 godine, brat od 7 godina. Samo zato što je bio Srbin u Hrvatskoj. I šta ja tu treba da prihvatim?“
Stefan je pojasnio da nije imao namjeru nikoga povrijediti.
„Ta pesma me jednostavno fascinirala. Ne zbog toga što sam želeo da veličam Hrvatsku naciju ili kulturu, jednostavno ta pesma mi je budila neku energiju u meni.“
Neki iz grupe su pokazali da razumiju zašto je Nikola Stefanov postupak shvatio kao provokaciju, dok su drugi naveli kako bi se ovakav čin posmatrao potpuno drugačije kada bi himnu pjevao neko drugi.
„Mi to jako teško prihvatamo, a ni sami ne znamo zašto. Nismo osjetili tu mržnju, nismo tad bili rođeni i ne možemo o tome da pričamo, ali jednostavno tako smo čuli. Takvo osećanje vlada ovim prostorima i jednostavno samo smo ga prihvatili a ni sami ne znamo zašto.“
„Da se pojavio momak ćelav, od dva metra, da peva hrvatske pesme, istetoviran i napucan, 90% ljudi mu ne bi prišlo. Pogotovo sami. Nego kad bi se skupila velika grupa ljudi onda bi tek prišli da ga pitaju bilo šta.“
Cijelu priču pogledajte u videu.
