Kulturna scena kao spona mladih u regionu

Autor:  Luka Ugrica

Međusobni odnosi mladih ljudi koji žive u državama bivše Jugoslavije, ili kako se danas u geopolitičkom smislu naziva taj prostor, Zapadni Balkan, često su tema mnogih diskusija, debata i analiza. Nekako po pravilu ti se odnosi posmatraju kroz prizmu nemilih događaja iz poslednje decenije XX veka, iako se veliki broj mladih danas tog perioda gotovo ni ne seća, budući da su tih turbulentnih godina tek polazili u obdanište, dok s druge strane polako stasavaju i generacije rođene posle 2000. godine. Što se njih tiče, to su priče iz nekog sasvim drugog veka.

Ono što daje nadu i uliva veru u svetliju budućnost našeg regiona jeste to da smo poslednjih godina svedoci sve prisnije i bolje međusobne saradnje i komunikacije mladih širom bivše socijalističke republike. Svaka od sadašnjih država ima puno toga da ponudi svojim susedima, te nije kuriozitet da se Srbija na primer sve češće nalazi na mapi omladine iz okolnih zemalja, kao mesto koje će posetiti za đačku ekskurziju, dok se oni nešto stariji neretko opredeljuju da svoje studije pohađaju upravo u Beogradu, Novom Sadu ili Kragujevcu.

Broj turista iz Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije koji posećuju srpske gradove, banje, planine i druge turističke lokalitete iz godine u godinu sve je veći, a njihovi utisci o vremenu provedenom u našoj zemlji mahom su pozitivni. Kada je reč o letnjoj turističkoj sezoni, Crna Gora i Hrvatska i dalje ostaju nezaobilazne destinacije mladića i devojaka iz svih krajeva Zapadnog Balkana. Ono što pored rastućeg turizma danas predstavlja veoma čvrstu sponu među mladim ljudima našeg regiona, jesu kulturne, muzičke i festivalske manifestacije.

Nova životna iskustva

Upravo su brojni festivali, sajmovi, predstave i koncerti koji se tokom godine održavaju u zemljama regiona, izuzetna prilika za upoznavanje i druženje mladih ljudi, kao i za prevazilaženje barijera koje su nažalost decenijama stvarane. Upravo kroz interakciju na polju kulture i umetnosti novi naraštaji imaju priliku da spoznaju pravo lice svojih suseda i steknu nova životna iskustva. Širom Srbije svake godine održava se na desetine festivala i okupljanja na kojima se u jednoj neposrednoj i ležernoj atmosferi, sklapaju nova prijateljstva, a neretko i nove ljubavi.

Vrnjačka Banja jedno je od takvih mesta, sa svojim, sada već nadaleko čuvenim LoveFest-om. Nešto južnije, u gradu Nišu, ljubitelji jazz muzike iz čitavog regiona imaju priliku da uživaju u zvucima trube i saksofona, u izvođenju kako domaćih, tako i stranih bendova. Kultni niški festival džez muzike, Nišville, čiji počeci sežu do 1995. najposećeniji je džez festival jugoistočne Evrope. Treba spomenuti i Foam Fest u Rumi, gradiću u srcu Srema. Obožavaoci elektronskog zvuka, bilo da dolaze iz Hrvatske, Slovenije ili možda Crne Gore, ovde će sasvim sigurno naići na „svoje ljude“. Kada smo već u Vojvodini, nezaobilazna turistička i kulturna lokacija jeste svakako Novi Sad, srpska Atina.

U ovom multikulturalnom gradu na Dunavu, koji će sa ponosom nositi titulu Evropske prestonice kulture, 2021. istorija i tradicija sreću se na svakom ćošku.

I on, kao i čitava severna Srbija svedoci su preplitanja kultura, vera, nacija i naroda, a ujedno su najbolji dokaz da je takva koegzistencija itekako moguća. Vojvodina je vekovima unazad dom preko 20 različitih naroda, koji danas čine srž i dušu ovog prostora.

Tačka susreta

Stoga i ne čudi što desetine hiljada mladih ljudi iz čitave Evrope, ali i van njenih granica, sa oduševljenjem iščekuje vrele julske dane ne bi li osetili duh jednog slobodnog i kreativnog grada, njegovih ljubaznih i nasmejanih stanovnika. Vrhunac njihove posete Novom Sadu neretko bude na vremešnoj Petrovaradinskoj tvrđavi, na kojoj se od 2001. održava nadaleko čuveni Exit Festival. O pozitivnoj atmosferi, vrhunskom provodu i novim prijateljstvima, posetioci ove manifestacije pričaće godinama. I zaista se ne može mnogo gradova u Evropi pohvaliti da poput Novog Sada, evo već nepune dve decenije, sa uspehom predstavlja mesto na kojem različitosti nisu više prepreka, već one čine iskre novih poznanstava i novih pogleda na svet.

Ljubiteljima istorije, pisane reči, slikarstva, vajartsva i drugih umetnosti, Novi Sad srdačno otvara vrata svoje Gradske biblioteke, Istorijskog arhiva, kao i Muzeja Grada Novog Sada. Neizostavno mesto druženja mladih, naročito glumačkih ekipa i kulturno-umetničkih društava iz regiona, jesu i tri gradska pozorišta, Novosadsko, zatim Pozorište mladih i čuveno Sterijino Pozorje. Na ovakvim mestima, pozornicu preuzimaju talenat, timski rad i drugarstvo, sve ono što oplemenjuje duh mladog čoveka i što nas zbližava sa ljudima oko sebe.

Ukoliko se odluče da posete Srbiju, nezaobilazna tačka susreta mladih iz okolnih zemalja svakako jeste Beograd. Nekadašnji glavni grad Jugoslavije, danas je svojevrsna kulturna i umetnička prestonica Zapadnog Balkana. Čuveni noćni život, dobar provod, ukusna hrana i jedan šmek dvomilionske metropole samo su prvi utisak koji će srpska prestonica ostaviti na njih. Ono zbog čega mnogi od njih iznova i iznova posećuju Beograd jeste pozitivna energija na gradskim ulicama, osmeh na licima i ljubaznost Beograđana. Čuveno gostoprimstvo kojim se Srbija ponosi, ništa manje nije prisutno ni u Beogradu. Takođe, mlade iz regiona u Beograd privlače i brojni muzički festivali, poput: BELEFA, BEMUSA, Belgrade Beer Fest-a, Guitar Art Fest-a i Beogradskog festivala igre. Kao što možemo videti, lepeza ponude je veoma široka, a prostora pod beogradskim nebom ima za svačiji ukus. Kako bi bili prihvaćeni među svojim vršnjacima u ovom gradu, mladima iz regiona potrebna je samo spontanost i dobra volja.

Poslednjih godina, dok šetate ulicama Beograda imaćete priliku da čujete desetine različitih jezika, dijalekata i narečja, na svakom koraku, i to je nešto što svedoči o harmoniji i slobodi duha koja vlada tim ulicama. Vrhunac tog multikulturalizma oseti se leti, u julu i avgustu.

Težiti pozitivnim vrijednostima

Tada beogradske kafiće, splavove, restorane i parkove preplave mladići i devojke ne samo iz regiona, već iz čitave Evrope, a neretko i sa druge strane okeana. Mnogi Srbi i Hrvati koji žive ili studiraju u SAD, čitave godine iščekuju te vrele letnje dane, ne bi li posetili svoju rodbinu i prijatelje širom Balkana, pa tako i u Beogradu. S vremena na vreme, glavni grad Srbije bude domaćin nekog prestižnog regionalnog muzičkog ili pozorišnog festivala, što je samo razlog više za mlade iz okolnih zemalja da posete svoje vršnjake u Srbiji i upravo kroz zajedničke aspiracije i interesovanja spram filma, predstave ili neke muzejske izložbe sklope nova, životna prijateljstva.

Za kraj, treba istaći da je našim državama u regionu neophodna jača kulturno-umetnička povezanost, jer je ona najbolja poruka mladima da su međusobno razumevanje i tolerancija ključ uspeha, kako u poslu, tako i u privatnom životu. Nemali broj uspešnih televizijskih serija, pozorišnih predstava i filmskih ostvarenja u kojima rame uz rame učestvuju glumci i kulturni radnici iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i drugih zemalja, dokaz su da naše razlike i granice, nisu nepremostive, a da udruženi možemo i vredimo znatno više. Međunarodni festivali i sajmovi koji imaju potencijal da okupe hiljade vršnjaka sa prostora čitavog Zapadnog Balkana od izuzetnog su značaja i igraju veliku ulogu u profilisanju budućeg karaktera našeg podneblja. Stoga možemo reći da kultura zaista predstavlja odličnu sponu između mladih ljudi u regionu. Ona je ta koja promoviše istinski plemenite vrednosti, one kojima buduće generacije treba da teže.

Login