Pravo da se boriš za svoja prava

DALIBOR STUPAR: Do izbora dva auto-putića

Putevi koji će olakšati bežaniju iz ove nedođije

I bi auto-put. Šta auto-put? Auto-putčina. Aleksandar (Veliki?) otvorio je deonicu od 63 kilometra auto-puta “Miloš Veliki” uz Nenada Jezdića maskiranog u Miloša Obrenovića, predstavnike FK „Jedinstvo“ i ženskog odobjkaškog kluba „Ub“, kulturno-umetnički program, vatromet i pesmu „Igrale se delije“. Dobro, naprednjački sletovi još uvek ne mogu se mere s onim koji je decenijama organizovan na stadionu JNA, ali pristižu ih polako. Isto je to što ih svi plaćamo iz budžeta, a različito – što se održavaju po bespućima Srbije, gde učesnike moraš da prevoziš busevima, koji onda izostaju sa redovnih gradskih i međugradskih linija. Ali, koga briga kad je u pitanju viši cilj. Bolje da su i ti, kojima bus neće doći na redovnoj liniji, zapucali da pozdrave Aleksandra umesto što gunđaju.

Kako je preneo N1, svečanom otvaranju auto-puta prisustvovali su i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, članovi Vlade Srbije, bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Neđo Trninić, predstavnik srpskog naroda (?) u Crnoj Gori Andrija Mandić, kineska delegacija, kao i mnogobrojni gosti i građani.

– Ovaj auto-put će biti hrast budućnosti za svu našu decu koja treba da ostanu u Srbiji jer će da dovede investitore u Lajkovac, Valjevo, Milanovac, Požegu i Čačak – rekao je Vučić. Bojim se da će taj put zapravo olakšati bežaniju iz ove nedođije.

PreCednik je kazao i da je ponosan što auto put Obrenovac-Čačak nosi naziv Miloša Obrenovića istakavši da mu zvaničan evropski naziv E763 “ništa ne znači”. A evropska oznaka za put E763 zapravo se odnosi na put dužine 348 kilometara od Beograda u Srbiji do Bijelog Polja u Crnoj Gori. Nikakav, dakle, evropski koridor, nikakav auto-put bitan bilo kome do nama samima. Ne kači čak ni BiH, odnosno Republiku Srpsku, iako Mile nije preskočio otvaranje.

Sve ovo, naravno, ne znači da auto-put nije trebalo graditi. Ni slučajno. Svaki stanovnik ove napaćene zemlje zaslužuje da se makar jednom za svog života proveze auto-putem u sopstvenoj državi. Zato inače plaća putarine i ostale dažbine. Problem je u tome što se jednoj deonici puta pridaju ogromna, gotovo mitska obeležja. A magija je, očigledno, učinkovita, jer je još pre završetka ovog, već najavljena izgradnja novog, na ruti koju je (nije valjda) Vučić svojeručno crtao? Ne zna se tačno ni koliko će koštati, ni kada će biti izgrađen, ni sto drugih stvari koje su u normalnoj državi poznate pre početka gradnje, ali se zna da će se zvati “Vožd Karađorđe”. I voila, eto lepe nove predizborne priče.

Problem je što veliki deo građana ove zemlje veruje da je ovaj auto-put izgradio Vučić lično iz svog džepa, i da će isto tako izgraditi i najavljeni. Tome naravno pomažu svakodnevna hvalisanja ostalih državnih funkcionera, Vučićeve opaske o tome kako je on crtao neku deonicu, pa njegova naređenja da se pomera brdo i brojne ostale trice i kučine. I pored svega, njemu smeta to što glasovi nisu unisoni, što uvek ima neki portalčić, neka kablovska televizijica, neki nedeljničići koji mu svojom minornom čitanošću/gledanošću, sreću kvare.

Elem, šta sam ono hteo? A, da, nabroja Vučić tako silna neka mesta po Srbiji, na trasi tog imaginarnog “Vožda Karađorđa” i van nje, ali Vojvodine se nekako ne seti. Do pre neku godinu bučno najavljivani projekti Banatske magistrale i tunela kroz Frušku goru nisu, kanda, dovoljno značajni da ih Vučić pomene u višečasovnom direktnom porenosu.

Vožnja auto-putom – magija je uspela (foto: twitter)

A Vojvođani se sigurno još sećaju kako je za koncesiju za izgradnju pomenutog puta, do Požege i njegovog rodnog Čačka (tzv.Horgoš-Požega), tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić pokušao da trampi deo auto-puta u APV. Pa da stranci decenijama ubiru putarinu i grade ostatak puta, kao da mi to sami ne možemo. Velika se buka tada digla, i političari i stručnjaci su upozoravali da je to loš i nerentabilan posao, da bi se na kraju zbog velikog pritiska javnosti odustalo. Očigledno je da je pronađeno drugo rešenje, a kada jednom budu poznati svi detalji, ne bih se iznenadio da je Srbija u ovom dilu prošla još gore.

U dilemi hoće li se išta graditi u Vojvodini i hoće li i to graditi Kinezi, problematičnija je druga stavka. Kinezi, kako je već pokazalo iskustvo, uostalom kao i Rusi, daju kredite po nepovoljnim kamatama, tim kreditima se plaćaju radovi koje izvode njihove firme, što će reći da Kinezi kreditiraju svoja preduzeća, a kamate plaćamo mi. Pošto se kineski kapital pominje i pri izgradnji tunela kroz Frušku goru, za očekivati je da i te radove prati rastezanje rokova i cene.

S obzirom na to da su naredne godine i pokrajinski izbori, taman dušu dalo za otvaranje radova na Banatskoj magistrali i pomenutom tunelu, a onda slede nove četiri godine hibernacije i uludog trošenja resursa, dok deonica malo po malo poskupljuje, a radovi se produžavaju. Vučić je u nedelju satima bio u direktnom prenosu na svim nacionalnim frekvencijama, u najljućoj predizbornoj kampanji. Ako treba, najaviće on i kosmodrom u Kragujevcu i metro u Novom Sadu, progutaće to njegovi birači bez problema, a mi ćemo rasipati energiju da objasnimo kako je to nemoguće. Vučić već vodi u prva dva seta, u trećem ima servis, ali i sudiju koji je raspoložen da mu progleda kroz prste. I neki od vas biste ipak želeli da učestvujete u toj utakmici?

POPULARNO

U strankama je posao

“Pridružite se političkoj stranci kako biste lakše dobili državne poslove”, to je glavni moto i razlog generacija mladih Makedonaca da započnu svoj politički angažman. Neki od njih priznaju da je situacija očajna. Više u priči Dejana Azeskog.

Nek’ smo, vala, i mi izašli!

Prva Bh. povorka ponosa održana je u Sarajevu 8. septembra. Ovaj datum ostat će upisan u historiju grada Sarajeva, ali i urezan u sjećanje preko 1000 učesnika. Atmosferu straha pobijedila je pozitivna energija, a Sarajevo je u svijet poslalo poruku da ovo jeste grad i država u kojem ima mjesta za sve. Povorka ponosa nije važna samo za LGBTIQ osobe, već za sve one čija su prava ugrožena ili djelimično ispunjena.

Autor: Azem Kurtić.

Mladi popravljaju Cetinje uz pomoć aplikacije

Crnogorska prijestonica, Cetinje, posljednih decenija kao da nije bila prioritet vlasti. Rupe u samom centru u Njegoševoj ulici, oronule fasade zgrada iz nekih drugih vremena, problemi sa gradskom rasvjetom, pa zatim i održavanje spomenika ili zelenih površina, neki su od problema sa kojima se Cetinjani suočavaju. To su prepoznali i mladi aktivisti, entuzijasti koji su oformili nevladinu organizaciju Aktivna zona, a onda nedavno i online platformu „Popravi Cetinje“ putem koje svako može locirati i prijaviti problem.

Prvo crnogorsko digitalno selo

Prvo crnogorsko digitalno selo nastalo je prije nekoliko godina, a otkrio ga je mladi entuzijasta i inovator iz Podgorice Marko Maraš. Vrele pločnike glavnog grada Maraš je često zamjenjivao prirodom u selu Opasanica. Boraveći tamo rodila se ideja koja se razvila u sajt Seljak.me, jedan od najposećenijih u Crnoj Gori. Više u priči Jelene Kontić.

Mladi ne odustaju od svoje tradicije

Region zapadne Makedonije nadaleko je poznat po tradicionalnim svadbama. Pored toga, ovaj kraj je poznat kao iseljenički, pa nisu rijetki slučajevi kada mladi dolaze u svoje rodne krajeve kako bi organizirali i drugu, tradicionalnu svadbu. Ovakav luksuz košta između 10.000 i 50.000 Eura. Više u priči Dejana Azeskog. 

Prvi lezbejski roman u Crnoj Gori – „U svoja četiri zida“

Kristina Ćetković je autorka prvog lezbejskog romana u Crnoj Gori, iako ističe da se Mirko Kovač u jednom svom djelu bavio ovom tematikom. Na samom početku susrela se sa problemom odbijanja izdavačkih kuća, no uz pomoć svojih prijatelja je ipak izdala roman. Knjiga „U svoja četiri zida“ prati glavnu junakinju, lezbejku, koja radi i kao seksualna radnica, objašnjava autorka koja je kroz priču o ljubavi govorila i o društvenoj situaciji. Zbog toga je razmišljala i da naslov djela bude „Najstariji zanat umjesto partijske knjižice“ ističući da seksualne radnice smatra poštenijim od pojedinih političara.

Login