Izvor: Oslobođenje

Čedomir Čupić: Vučić se uzdigao čak i iznad režima!

Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka govori o protestima Jedan od 5 miliona i objašnjava ko stoji iza prebijanja studenata u Novom Sadu, u kakvoj su vezi najnoviji izvještaj Evropske komisije o napretku Srbije i pojačana represija režima predsjednika Aleksandra Vučića nad političkim neistomišljenicima, ima li srpska opozicija šansu da nakon redovnih parlamentarnih izbora 2020. godine formira vlast u Srbiji…

Šest mjeseci nakon prvog velikog antivladinog protesta u Beogradu pod nazivom Stop krvavim košuljama, malo kome je jasno gdje su nestali građani koji su svake subote demonstrirali na ulicama srpskih gradova. Da li su zaista, kako to tvrdi beogradska vlast, “revolucionari odlučili da naprave pauzu i odu na godišnji odmor”?
U međuvremenu, vlast predsjednika Aleksandra Vučića pojačava pritisak, pa su tako u svega sedam dana pretučena trojica novosadskih studenata, dok je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, sociolog Jovo Bakić priveden u policiju zbog stavova iznesenih u intervjuu za nedjeljnik NIN.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić kaže da pojačana represija nad političkim neistomišljenicima koju posljednjih nedjelja provodi Aleksandar Vučić, “potvrđuje da predsednik Srbije polako ulazi u svoju do sada najopasniju fazu”.
“Nakon faze konstantne satanizacije opozicionih poslanika, kojima je na brutalan način godinama uskraćivano pravo na učešće u bilo kakvoj parlamentarnoj debati, Vučićev režim prešao je najpre na nasilje nad onim građanima koji su šest meseci mirno demonstrirali na ulicama Srbije, a onda krenuo na prebijanje studenata i upad policije na Filozofski fakultet u Beogradu”, kaže profesor Čupić.

DANI: Policija je na Filozofskom fakultetu tražila profesora Jovu Bakića.

ČUPIĆ: Tako je. Samo da podsetim: osim jednom u vreme Slobodana Miloševića, policija nikada nije upala na Beogradski univerzitet. Čak ni 1968, tokom studentske pobune.
Jedan od najžešćih kritičara Aleksandra Vučića, čovek koji stručno govori o prirodi Vučićeve vlasti, o njegovoj samovolji, sociolog Jovo Bakić, priveden je ovih dana u policiju zbog ocena koje je o stanju srpskog društva izneo u intervjuu za nedeljnik NIN. Privođenje Bakića u policiju pokazuje na kakvu je represiju i brutalnost Vučić spreman kako bi odbranio svoju vlast.
Kao što znate, nedavno su u Novom Sadu pretučena i trojica studenata. Na te su mlade ljude “nepoznati napadači” nasrnuli iz mraka i prebili ih samo zato što su ih identifikovali kao učesnike protesta Jedan od 5 miliona.

DANI: Mislite da će se, kao što policija obećava, otkriti identitet “nepoznatih napadača” na trojicu novosadskih studenata?

ČUPIĆ: Ne budite smešni! Svima je jasno da je Vučić odavno formirao batinaške grupe koje služe za obračune sa njegovim političkim protivnicima.

DANI: Šta je sve uticalo na to da režim predsjednika Vučića uđe u ovu, kako ste je nazvali, najopasniju fazu?

ČUPIĆ: Prvo, ne mislim da je reč o režimu: Aleksandar Vučić odavno se izdigao iznad režima. U Srbiji je sva vlast u rukama jednog čoveka – populističkog vođe koji, preuzimajući poluge sistema, polako postaje uzurpator i samovoljnik.

DANI: Ima li taj sistem naziv?

ČUPIĆ: Ima. Reč je o mešavini diktature i tiranije. Ne može se reći da živimo u čistoj diktaturi ili u čistoj tiraniji; živimo u sistemu koji ima obeležja i jednoga i drugoga. Kada vlast primenjuje nasilje protiv sopstvenih građana, onda je to teror; kada nasilje primenjuju grupe, to se zove terorizam. Ovde je, dakle, reč o kombinaciji terora i terorizma. Grupe koje učestvuju u prebijanju građana zapravo su – teroristi.

DANI: Pitala sam Vas šta je sve uticalo na jačanje represije u društvu?

ČUPIĆ: Mentalni i psihološki sklop Aleksandra Vučića očito ne može organski da podnese bilo kakve proteste, bilo kakvo artikulisano suprotstavljanje onome što on javno kaže ili čini. Naročito na duže staze. Svesni te činjenice, mogli bismo čak reći da je Vučić dosta dugo tolerisao građanske proteste i da je, nakon šest meseci “tolerancije”, ušao u fazu ogoljene upotrebe sile. Nažalost, znamo da su demonstranti, posebno oni koji žive u unutrašnjosti, odavno meta Vučićevih batinaša.

DANI: Koliko je nervozu predsjednika Vučića mogao da pojača posljednji izvještaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije, u kojem se veoma oštro kritikuje stanje vladavine prava, slobode medija i ljudskih prava u Srbiji?

ČUPIĆ: Izveštaj EK-a nesumnjivo je imao veliki uticaj na nervozu i pojačavanje terora u društvu. Naime, do poslednjeg izveštaja EK-a Vučić se trudio da Evropi dokaže da je Srbija demokratska zemlja u kojoj su protesti opozicije i nezadovoljnih građana sasvim normalna stvar. Istovremeno, u Srbiji je konstantno inspirisao i organizovao nasilje protiv demonstranata, javni linč opozicionih lidera, napade na malobrojne preostale slobodne medije i kritičare vlasti… Na njegovo veliko iznenađenje, sve ove stvari sada su po prvi put veoma jasno evidentirane u izveštaju EK-a.

DANI: Šta je to iznenadilo predsjednika Vučića?

ČUPIĆ: Oštrina i ton izveštaja EK-a. Zašto? Zato što su Vučićevi zapadni mentori, verujući da će im on rešiti problem Kosova, dugo žmurili na sva kršenja i ugrožavanje sloboda u Srbiji. E, sada su odjednom otvorili oči. U međuvremenu, podsećam vas, EU je priznala građanske proteste u Srbiji, posebno njene lidere okupljene u Savezu za Srbiju (SZS), što je dodatno pojačalo nervozu Aleksandra Vučića. Na kraju je došao najpre po zvanični Beograd do sada najgori izveštaj Freedom Housea o stanju slobode medija, a onda i analize nekih relevantnih svetskih institucija u kojima se navodi da je Srbija, kada je reč o ekonomskim pokazateljima, na samom začelju u regionu. Što je, razume se, suprotno tvrdnjama vlasti i medija pod njihovom kontrolom. Drugim rečima, postalo je belodano da je jaz između onoga što govori Vučić i stvarnosti ogroman. Evropska komisija je u svom izveštaju to precizno konstatovala.

DANI: Imate li utisak da je i jaz između vlasti i opozicije takođe ogroman? Opozicija se posljednjih mjeseci zaklinje da, nakon smjene ove vlasti, neće dozvoliti prelijetanje iz jedne stranke u drugu, niti će štititi bilo koga ko je prekršio zakon.

ČUPIĆ: To ste dobro primetili. Zašto je to tako? Zato što su, tokom šest meseci protesta, građani Srbije opoziciji uputili poslednje upozorenje: delovi aktuelne vlasti koji su se ogrešili i o moralne i o sve druge principe moraju biti sankcionisani; ne sme se više dozvoliti “preletanje” kakvo je dopustila vlast DOS-a nakon 5. oktobra 2000. godine. Nije malo pripadnika starog režima koji su, nakon svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti, našli zaštitu u novoj političkoj strukturi, provukli se ispod radara, primirili, a onda se slavodobitno vratili na političku scenu 2012. To se, naprosto, ne sme ponoviti. Mislim da opozicioni Sporazum sa narodom, u kojem piše da će, nakon smene Vučića biti obavljena neka vrsta lustracije, dokaz da je opozicija konačno razumela opravdane zahteve građana.

DANI: Zahtjev da političari i saradnici režima predsjednika Vučića budu lustrani?

ČUPIĆ: Tako je. Nakon 5. oktobra 2000. zalagao sam se za donošenje zakona o lustraciji. Da je taj zahtev usvojen, mnogi od onih koji su danas na vlasti ne bi mogli ne da vladaju nego da učestvuju u političkom i javnom životu. Takvi ljudi bi izgubili pravo da budu birani i da aktivno učestvuju u političkom životu zemlje.
Pored zakona o lustraciji, uslov za oporavak društva nakon 5. oktobra bio je otvaranje dosjea civilnih i vojni službi bezbednosti, i to po ideološkoj osnovi.

DANI: Šta to znači?

ČUPIĆ: Znači da oni koji službama dostavljaju određene podatke o ljudima na osnovu ideološkog opredeljenja moraju biti sankcionisani. Slobodan Milošević je devedesetih godina prošloga veka, u vreme početka višestranačja, mnoge svoje ljude ubacio u novoformirane političke partije, dajući im zadatak da rovare, da špijuniraju, da potkazuju i slično. Mnogi od njih su, kada je to Miloševiću i njegovim službama zatrebalo, iz faze “spavača” postajali aktivni. Neki od njih su aktivni i danas.
Na temelju iskustva o kojem govorim, čim Aleksandar Vučić na demokratskim izborima bude smenjen, Srbija mora doneti i zakon o lustraciji i konačno otvoriti dosjea tajnih službi. Poljaci su na to čekali osam godina, Česi deset; u Sloveniji su 2007. otkrivena imena 21.000 ljudi koji su sarađivali sa tajnim službama, nakon čega im je ukinuto pravo da aktivno učestvuju u političkom životu zemlje.

DANI: Više puta ste pomenuli građanske proteste koji se već šest mjeseci organizuju po gradovima u Srbiji. Šta je sa tim protestima danas?

ČUPIĆ: I građanski protesti su prošli kroz različite faze. U početku su, sećate se, antivladine demonstracije imale izrazito nestranački karakter, bez ozbira na činjenicu da su bile izazvane nasiljem vlasti nad Borkom Stefanovićem, jednim od čelnih ljudi Saveza za Srbiju. Demonstracije su vodile javne ličnosti – umetnici, glumci, novinari, profesori… Međutim, opozicija je polako počinjala da stvar uzima u svoje ruke, što je, po mom sudu, bila velika greška.

DANI: Zašto?

ČUPIĆ: Mislim da je trebalo da neko formira telo, savet protesta, u koji bi ušle istaknute nestranačke ličnosti, visokomoralni ljudi koji su se dokazali u svojoj profesiji i koji bi onda sa Vučićem ušli u dijalog o situaciji u društvu i organizovanju fer i poštenih izbora.

DANI: Mislite da bi predsjednik Vučić pristao na takav dijalog?

ČUPIĆ: Vučić će morati na to da pristane. Opozicija je u međuvremenu formirala stručni tim za dijalog sa vlastima…

DANI: I Vi ste dio tog tima?

ČUPIĆ: Jesam. Bilo bi dobro ako bi razgovorima stručnog tima opozicije sa predsednikom Srbije prisustvovali i predstavnici Saveta Evrope ili OEBS-a.

DANI: Šta bi se time dobilo?

ČUPIĆ: Pre svega, svetu bismo pokazali pravu prirodu Vučića i njegove vlasti. Istovremeno, potvrdilo bi se ono na šta opozicione stranke dugo ukazuju: dijalog vlasti i opozicije nemoguće je voditi u ovakvom parlamentu. Tim pre što u njemu nisu zastupljeni predstavnici onih stranaka koje su formirane poslednjih šest meseci. Mislim na Savez za Srbiju Dragana Đilasa, na Narodnu stranku Vuka Jeremića i sl. Najzad, verujem da bi prisustvo predstavnika Saveta Evrope ili OEBS-a olakšalo da u dijalog o kojem govorimo uključimo ne samo partije nego i građanske pokrete, građanska udruženja, intelektualce, stručnjake… Naravno, uvek se kreće od maksimalnih zahteva, a razgovor služi da se dođe do kompromisa. Potom, moramo imati na umu da kompromis ima smisla samo pod uslovom da, umesto kompromisa, ne dobijemo – kompromitaciju.

DANI: Činjenica je da je od trenutka kada je opozicija preuzela organizaciju protesta, na ulicama Srbije sve manje ljudi…

ČUPIĆ: Opozicione stranke, posebno one koje imaju poslanike u parlamentu, nesumnjivo su deo protesta. Uostalom, odluka o tome da opozicija napusti republički i sve opštinske parlamente donesena je u skladu sa zahtevima građana. Sa druge strane, lideri opozicije su u jednom momentu odlučili da preuzmu kamion, da preuzmu mikrofon, nakon čega su se građani praktično razbežali. Ili su, hajde da ne budemo tako strogi, protesti izgubili masovnost koju su imali. To ne znači da su građani manje nezadovoljni postojećim stanjem, ne; samo su demotivisani.

DANI: Znači li to da građani traže ukidanje stranaka, bez kojih, koliko znam, nema političkog sistema?

ČUPIĆ: Imate pravo: političkog sistema nema bez političkih stranaka. Ipak, činjenica je da u društvu postoji ogromno razočarenje i političkim strankama i opozicionim liderima. Zašto? Zato što smo deo postojećih opozicionih prvaka u periodu nakon 5. oktobra imali priliku da vidimo dok su bili na vlasti. Ne moram da kažem da se većina njih nije najbolje pokazala. Pravili su velike greške, izneverili očekivanja i nade građana koji su za njih glasali. Pored toga, ne zaboravite da je Vučićev režim, zahvaljujući medijskoj kontroli i hajkama koje konstantno protiv njih vodi, uspeo da opozicione prvake ogadi, da ih gotovo dehumanizuje. Tog “toplog zeca” godinama prolaze pre svih trojica lidera – Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović. Vučićeva propagandna mašinerija ne staje. Đilas je do sada dobio nekoliko sudskih sporova protiv medija pod Vučićevom kontrolom, ali te presude niko nije hteo da objavi.

DANI: Šta još utiče na odustajanje građana od protesta? Šta je od zacrtanih ciljeva do sada ostvareno?

ČUPIĆ: I Vučić i Maja Gojković pozivaju opoziciju da se vrati u parlament, da prekine bojkot, da uđu sa njima u dijalog, što je pre ovih protesta bilo nezamislivo. Pored toga, Evropa je konačno razumela da u Srbiji postoji demokratska alternativa Vučiću i opozicione lidere poziva na razgovore u Bruxelles. To nije malo.

DANI: Razumijete li građane koji, iako nezadovoljni postojećim stanjem u društvu, neće da koračaju u istom stroju sa ultradesnim Dverima Boška Obradovića? Istovremeno, imate i one kojima je neprihvatljivo da, recimo, učestvuju u protestima zajedno sa Novom strankom bivšeg premijera Srbije Zorana Živkovića.

ČUPIĆ: Donekle ih razumem. Građanin koji razmišlja o vlasti Aleksandra Vučića, o tome kako on vodi zemlju, o pogubnim posledicama njegove politike, jednostavno mora da proguta neke ljude i pojave zarad opšteg dobra. Ovde se vodi mnogo važnija bitka.

DANI: Kakva bitka?

ČUPIĆ: Bitka za demokratiju, za demokratsko društvo, za suštinsku promenu sistema. Nikome od nas nije važan puki odlazak sa vlasti Aleksandra Vučića i njegove kamarile ako je ne prati promena sistema.

DANI: Šta to tačno znači?

ČUPIĆ: Znači donošenje novih sistemskih zakona, koji neće dozvoliti zloupotrebu vlasti, ma ko da je na njenom čelu. Verujem da će svest o važnosti te suštinske i kapitalne promene sazreti do jeseni, kada će se, siguran sam, protesti nastaviti u još većem broju i još intenzivnije. Vučić nema ni kapaciteta, ni moći da građane dalje obmanjuje svojim nerealnim obećanjima. To je vreme prošlo. Pored toga, ne verujem da ono što će se događati u skoroj budućnosti – mislim i na rasplet kosovskog problema – neće ostaviti posledice ne samo unutar vladajuće koalicije nego i unutar Srpske napredne stranke.

DANI: Kakve posledice?

ČUPIĆ: Neminovna su komešanja koja ubrzavaju promene. Ljudi su nezadovoljni, neće više da trpe i ćute. Poslednjih sedam godina Vučić je užasno ponizio sve institucije, sve one koji u njima rade, ne razmišljajući o tome da će ta brutalnost, ta osionost u jednom momentu probuditi i one koji su bili primorani da u ime njegove vlasti izvršavaju nezakonite poslove. Ili barem da ćutke posmatraju svoje kolege koji to čine. Na duže staze, takvo stanje je neodrživo. Nisam siguran da Vučić to shvata.
Kada govorim o skorom raspletu i dajem ovakve projekcije, moram da podsetim i na činjenicu da građanske proteste predvodi i na njima dominantno učestvuje najbolji deo društva – srednja klasa. Oni su njen motor, tzv. elite znanja – profesori, naučnici, lekari, advokati… Ponižena srednja klasa se pobunila, što je garant uspeha pobune. Kao svesna politička bića, oni vide da institucije vode neznalice sa kupljenim diplomama…

DANI: O čemu Beogradski univerzitet uglavnom ćuti.

ČUPIĆ: Više od 1.500 profesora BU podržalo je građanske proteste; ostali ćute. Zašto? Činjenica je da su profesori ovdašnjih univerziteta proteklih šest, sedam godina doživljavali svakojake neprijatnosti i poniženja. Neki su se i zamorili, neki ćute iz komfora, neki su sklopili dogovor sa vlastima i tako dobili određene koristi i privilegije. Ova agonija ipak dugo traje, znate… Što nije opravdanje. Pravi profesor ne bi smeo sebi da dozvoli da ćuti i da ne bude na onoj strani na kojoj su njegovi studenti. Naša dužnost i obaveza je da na svaki način edukujemo građane, da izađemo iz tišine, iz strahova, iz kalkulacija i kombinacija. Mi smo najodgovorniji, mi pripadamo eliti znanja, znamo šta je šta. Ne smemo ćutati, niti savijati glave u Vučićevo blato. Naša je dužnost da svoje znanje stavimo na raspolaganje građanima Srbije.

DANI: Već sam Vas pitala šta je sa protestima, zašto su utihnuli. Ima li vlast pravo kada ironično konstatuje da su protesti utihnuli zbog toga što su “revolucionari otišli na more”?

ČUPIĆ: Bojim se da ima osnova za tu ironiju. Dok traje revolucija, nema odmora, je li?! Da bi protest uspeo, demonstranti moraju biti istrajni, uporni i dosledni. Naročito ako protiv sebe imaju opasnog protivnika kakav je Aleksandar Vučić.

DANI: Predsjednik Vučić je najavio izbore za proljeće 2020. Hoće li opozicija na te izbore izaći?

ČUPIĆ: Pod ovakvim uslovima, opozicija to nikako ne bi smela da učini. Bez čvrstog dogovora sa Vučićem oko uslova, bez regulisanja situacije u medijima, pogotovo u Regulatornom telu za elektronske medije i televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, bez promene sastava Republičke izborne komisije, bez kontrole spiskove birača, nema izlaska na izbore. Ako bi ti uslovi bili ispunjeni, opozicija bi trebalo da prekine bojkot.

DANI: U slučaju da opozicija na tim izborima pobijedi, da li bi predsjednik Vučić mirno predao vlast? Pitam zbog toga što dio javnosti vjeruje da predsjednik Srbije vlast neće predati bez krvi.

ČUPIĆ: Siguran sam da hoće. I kada bi pokušao da upotrebi silu, Vučić bi izgubio. Uostalom, i Slobodanu Miloševiću, koji je u rukama imao mnogo veću i vlast i moć, delovi policije i vojske su 5. oktobra 2000. otkazali poslušnost. Prema tome, ovde je reč o smišljenom zastrašivanju građana. Takve priče širi režim i oni koji su mu bliski. Zašto? Zato što svi tiranski i diktatorski sistemi koji počivaju na samovolji insistiraju na tri antipolitička principa: na strahu, na ravnodušnosti i na nemoći. Drugim rečima, cilj je da se među građane unese strah, koji izaziva najpre ravnodušnost, a onda i osećaj nemoći. Takvim je građanima lako manipulisati..

Login